Лејла Залихић, мештанка Бутуровић Поља, једна је од оних који су преживели драматичне поплаве у Босни и Херцеговини. Њена прича о борби за живот леди крв у жилама.
„Не знам колико је сати било, можда пола 12. Муж, тринаестогодишња ћерка и ја смо заспали, а свекрва је била на другом спрату. Комшија нас је назвао и рекао да побегнемо јер ће нам кућа поплавити. Изашли смо на прозор и видели да вода надолази. Попели смо се на други спрат, а вода је све више надолазила. Узела сам неке основне ствари, попут личних докумената и слично“ – започиње своју причу Залихић за „Аваз“.
Кућа се љуљала
Они су с другог спрата гледали кроз прозор и видели да вода односи ауто, а кућа је почела да се љуља како је вода надолазила.
„Попели смо се на трећи спрат и звали ГСС, Хитну помоћ, полицију, међутим, тај неки мост преко којег се долази није био проходан и нису могли да дођу“ – прича Лејла.
Lejla Zalihić koja je plivala kroz bujicu tri kilometra i spasila kćerku. 🇧🇦
(📸 Arman Kurtić/Facebook) pic.twitter.com/aVCLrvLE5K
— The Martian (@SeeOutThere) October 5, 2024
Каже да су се на трећем спрату задржали сат времена кад су осетили да удара на доњи спрат. Били су свесни шта ће се десити, али нису знали да ли ће успети да се извуку.
„Осетили смо кад се кућа јако заљуљала једном, па други пут и трећи пут се срушила, а и ми смо пропали заједно с њом. Сећам се да сам чула вриске свог мужа, свекрве и ћерке и више се ничега не сећам“ – кроз уздах прича Лејла.
Неке ствари, додаје, сазнала је тек сад. На пример, телефон јој је све време био у руци.
„Стварно не знам зашто ми је телефон био у руци и зашто сам га толико чврсто држала да ми и током плутања није испао из руке“ – наводи Залихић.
Била је свесна, каже, да јој нема породице. Није знала куда плови, сва је била изударана.
„Моја ћерка је приметила светло у мојој руци и почела да ме дозива. Нисам могла да дођем до ње од дрва, ствари, кућних апарата. Гурала сам их, ронила испод, прелазила изнад њих, рашчишћавала како би дошла до ње. Кад сам је нашла вукла сам је за собом, претешко је било, чизме су биле натопљене, одећа, али смо успеле да дођемо на обалу где смо седеле сат и по можда. Покушавале смо сконтати где да идемо, нисмо знале у ком правцу кренути“ – прича Лејла.
Велике последице
Тада су угледале неког млађег човека на води који је плутао на неком сплаву. Довикнула му је да узме једно тање дрво и да се одгурује на обалу. Успео је да дође до њих.
„Нас троје смо онда кроз шуму изашли, покушавајући да дођемо до прве куће која није поплављена како бисмо се пресвукли и дошли себи јер смо били мокри, блатњави, изударани, без обуће. Не сећам се свих детаља, још сам ошамућена, знам да смо стигли до једне куће где је дошла и полиција и цивилна заштита па су нас одвели у хитну“ – препричава Лејла.
Није знала ништа за мужа, касније су јој јавили да је жив. Њену свекрву, међутим, још нису нашли.
Каже да види на ћерки кад прича да је истраумирана и нада се да на њу неће оставити ово све велике последице јер је у јако осетљивим годинама, а ово што је доживела је заиста било страшно искуство.
„Супруг је са братом отишао у Бутуровић Поље у потрагу за несталим људима, првенствено својом мајком“ – казала је Залихић.
„Чули су се крици, а онда је све утихнуло“
Мештани који су такође погођени овом природном катастрофом истичу да нису ни сањали да овако нешто може да се догоди.
„Када сам после устајања стао уз прозор, приметио сам неуобичајено јако невреме и доста кише. Изашао сам да га погледам и приметио да је нешто бело прекривало поља. Рекао сам својој жени да нешто није у реду. Можда је био снег, питала се. Одговорио сам: ‘Какав снег, драга моја жено?’ Било је око пет или пола шест ујутру, још се није видело. Како је свануло, видео сам да долази одозго, из каменолома где се вади камен, да су кућа мог пријатеља и још неколико станова једноставно нестали. Захватила нас је поплава заправо док смо спавали и онда сам чуо неке жене како плачу и вичу ‘Упомоћ!’“ – испричао је Енес Имамовић за Ројтерс.
Тада се, истиче, окупила група младића који су отишли тамо и цео дан спашавали што се спасити могло.
Низама Беговић казала је како се чула огромна тутњава, “као да су сва брда окренула према нама”.
„Чула сам и крике, неколико минута. А онда је све утихнуло. Онда сам помислила да су сви тамо мртви. Тада сам приметила да ми се с друге стране поља приближавају две особе. Могла сам видети њихове сенке. То су заправо били моји први суседи, али их нисам препознала када су дошли. Као да су уваљани у блато. ‘Низама, можемо ли ући у кућу да се оперемо? Имаш ли воде?’, питали су. Рекла сам им да је вода нестала, али сам имала воде у бурету. Након што су се овде опрали, жена је одведена у Хитну помоћ, ваљда је сломила ребра када је вода ушла у њену кућу и одбила је од зидове“ – препричава Низама.
У последњем тренутку успео да се извуче
Један од оних који су имали срећу и који су се успели да се извуку из катастрофе која је погодила Доњу Јабланицу је и возач Матко чији је камион одрон затрпао.
– У последњем тренутку сам успео да се извучем. Све се одиграло у неколико секунди. Клизиште испред мене однело је све. У трену ми је одрон дошао до камиона – рекао је Матко за Бљесак.инфо.
– Толико сам уморан да ми није ни до чега, верујте ми. Нисам спавао 48 сати. Враћао сам се из Сарајева за Мостар и то ми се догодило јутрос око 2 сата. Падала је прејака киша и угледао сам дрво на путу због којег сам се зауставио. У том тренутку почео је одрон да пада прво на приколицу, па на камион и онда сам чуо громогласно тутњање и 50 метара испред мене је однело комплетан пут што сам видео тек касније – рекао је возач.
Каже да је целу ноћ провео у камиону, јер би се супротном заглавио у блату.
