Lideri Grčke i Nemačke, Francuske i zvaničnik Evropske unije (EU) dostigli su kasno u toku noći kompromis o dugu Atine. Cipras: U ovoj teškoj borbi, uspeli smo da pobedimo, da restrukturiramo dug
BRISEL – Grčka je obezbedila restrukturiranja duga, srednjoročno finansiranje paketom vrednim 35 milijardi evra u dogovoru sa svojim poveriocima i ostanak Grčke u zoni evra, izjavio je danas u Briselu grčki premijer Alekis Cipras.
On je rekao da dogovor koji je tokom noći postignut tokom samita evrozone Grčkoj može da donese nove investicije, da joj pomogne da se izvuče iz recesije i izbegne kolaps bankarskog sistema, javio je Rojters.
Dogovor je težak, rekao je grčki premijer, ali i dodao da je Grčka uspela da zaustavi finansijsko „gušenje“ i kolaps bankarskog sistema.
„U ovoj teškoj borbi, uspeli smo da pobedimo, da restrukturiramo dug“, rekao je Cipras.
MERKEL: DUG I TEŽAK PUT DO SPORAZUMA
Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je danas da je pred Grčkom i njenim evropskim partnerima dug put pun izazova pre nego što finalizuju treći program pomoći za Atinu, nakon što su maratonski pregovori dve strane okončani dogovorom.
„Put će biti dug, a sudeći po noćašnjim pregovorim, i težak“, rekla je Merkelova novinarima u Briselu po okončanju 17 sati dugih pregovora, prenosi agencija Frans pres.
Kancelarka je poručila da će savetovati nemačkom parlamentu da odobri otvaranje pregovora s Grčkom o trećem paketu pomoći, nakon što grčki parlament odobri celokupan program i donese prve zakone koji se na njega odnose.
Merkelova nije precizirala kada bi moglo doći do glasanja u nemačkom parlamentu, ali je rekla da će parlamentarnom komitetu podneti pozitivan izveštaj ove nedelje. „Bolje je ne vraćati zakonodavce s letnjeg odmora pre nego što zakoni u Grčkoj budu izglasani“, navela je ona.
Grčka je sebi otežala uslove kroz oštar pad ekonomije u poslednjih šest meseci, kao i kroz zatvaranje banaka u poslednje dve nedelje, rekla je Merkelova, dodajući da je Nemačka odustala od zahteva da Grčka na neko vreme izađe iz evrozone ukoliko ne ispuni uslove sporazuma.
„Ne treba nam plan B jer je plan A odobren“, dodala je ona.
JEDNOGLASNI DOGOVOR
Predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk izjavio je danas da su lideri evrozone postigli jednoglasni dogovor da ponude Grčkoj treći predlog za spasavanje privrede i da Atinu zadrže u zoni evro, posle 17 sati maratonskih razgovora.
„Evro samit je jednoglasno postigao dogovor. Sve je spremno da ide u ESM program za Grčku sa ozbiljnim reformama i finansijskom podrškom“, rekao je Tusk, prenela je agencija AFP.
Predsednik evrogrupe Jerun Dajselblum izjavio je po postizanju kompromisnog rešenja za problem grčke dužničke krize, da grčki parlament mora odmah, već sutra, da počne da donosi zakone kako bi sproveo mere dogovorene u Briselu.
Ako Atina to uradi u utorak i sredu, a zatim to evrogrupa u sredu sagleda, nacionalni parlamenti potom mogu da daju svoj odobrenje za treći paket spasa za Grčku, rekao je Dajselblum u Briselu, preneo je Gardijan.
Lideri devetnaest zemalja koje čine evrozonu su posle maratonskog samita u Briselu uspeli da postignu dogovor o novom paketu paketu pomoći za Grčku i ostanku te zemlje u sistemu zajedničke valute.
„Imali smo samo jedan cilj – da postignemo sporazum, i konačnosmo ga ostvarili“, rekao je novinarima jutros predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nakon samita koji je trajao rekordnih sedamnaest sati.
On je kazao da je Grčkoj odobren novi paket pomoći od oko 86 milijardi evra, ali pod strogim uslovima, koji uključuju paket mera štednje koji grčki parlament mora da usvoji do srede.
„Ovo je šansa da se Grčka, uz pomoć evropskih partnera, vrati na put privrednog oporavka i rasta“, rekao je Tusk.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je, vidno umoran, poručio novinarima da neće biti biti „Greksita“, odnosno izbacivanja Grčke iz evrozone.
„Veoma sam zadovoljan“, rekao je on i dodao da je jutrošnji dogovor „tipično evropsko kompromisno rešenje“.
Predsednik evrogrupe, holandski ministar finansija Jeren Dajslblom, je istakao da je „problem poverenja“ u namere grčke vlade da sprovede paket reformi konačno prevaziđen.
On je objasnio da je Grčka pristala na ključni zahtev poverilaca da asredstva dobijena privatizacijom prebaci u poseban fond u Luksemburgu kako bi se obezbedilo da se ona troše na otplatu dugova, a ne na plate i penzije.
Ovo je, uz zahtev da trošenje novca iz paketa pomoći kontroliše Međunarodni monetarni fond, a ne grčka vlada, bio glavni kamen spoticanja sinoćne maratonske sesije.
Holandski ministar je objasnio da će sporazum stupiti na snagu krajem sedmice, nakon što ga usvoje parlamenti Grčke i njenih evropskih partnera.
