Прогон ћирилице у школству Црне Горе све више узима маха. „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ на другом писму
ПОДГОРИЦА – Најбољим црногорским школарцима уз диплому „Луча“ дељена су Његошева дела „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ и то на латиници. Чак је и имитација рукописа великог песника на латиници! Све оно што је стварао и писао на српском језику и ћирилици овај великан, данас у његовој Црној Гори актуелна државна политика покушава да избрише и генијалног Рада Томова „уведе у ред новог црногорског идентитета“.
– То је смишљена подвала која превазилази сва досадашња непочинства. Не знам која је потреба да се код нас Његошева дела штампају на латиници. Хрватска сигурно Крлежине књиге неће штампати на ћирилици – каже Веселин Матовић, професор српског језика и књижевности.
Проф. др Јелица Стојановић указује да се српски језик и књижевно наслеђе у Црној Гори покушавају подвести под црногорски језик и црногорско књижевно наслеђе.
– Покушавају се променити и фалсификовати историјски токови, историјско име српског језика и његово наслеђе. Говорници српског језика се не само обесправљују, него су већ потпуно обесправљени – каже Стојановић.
Потискивање српског језика и ћирилице траје деценијама. Пре једног века (1916) 14 угледних учитеља из Бјелопавлића животима су платили одбрану српског језика и ћирилице. Након увођења војне управе, окупатор је почетком 1916. посебне мере у Црној Гори увео у школству.
Наређено је да се у школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу супротставила група учитеља из Бјелопавлића, након чега су ухапшени и послати пред војни суд. Оставке које су потписали у Војној команди у Подгорици, 19. октобра 1916. образложили су речима: „Ћирилица је српска историја – артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност“.
БУНТ НИКШИЋАНА
ПРЕ 13 година 26 професора из Никшића и један из Херцег Новог протестовали су због преименовања српског језика у матерњи. Платили су високу цену – остали су без посла.
В. К. Новости
