Фејсбук је преко ноћи преплављен људима из Србије и других земаља који су на профилне фотографије ставили и црвену муњу – симбол протеста у Пољској – исказујући на тај начин солидарност.
„По мени је ова одлука кршење људских начела и права“, каже за ББЦ на српском Ивана Лазаревић, стручњакиња за маркетинг, која је профилној слици додала знак црвене муње.
Одлуку која је донета у Пољској и која дозвољава абортус само у случајевима силовања, инцеста или у случају заштите мајчиног живота не подржава ни Војин Кличковић из Београда, који је на профилну фотографију на Фејсбуку такође додао знак.
-Пољска скоро потпуно забранила абортус
-Право на абортус: Од Аргентине до Босне
-Блокирани путеви у Пољској због пооштравања закона о абортусу
„Подржавам идеју да се контрола рађања спроводи и над мушкарцима, не само над женама“, каже за ББЦ на српском 40-годишњи Кличковић.
Ивана каже да свака жена треба да има право на избор када је прекид трудноће у питању
Уз Пољакиње и на друштвеним мрежама, али и на улицама Београда
Ивана и Војин су сагласни – свака жена треба да има избор када је прекид трудноће у питању.
„Право на избор желим свим женама, не само Пољакињама“, каже Кличковић за ББЦ на српском.
Сташа Зајовић из невладине организације Жене у црном каже да је овакви ставови „обичних људи“ охрабрују.
Чланице организације Жене у црном и Аутономног женског центра окупиле су се у среду испред амбасаде Пољске у Београду како би дале подршку Пољацима и Пољакињама који данима протестују.
„Ова одлука није само везана за абортус него је и напад на демократију, то је израз презира према свим Пољацима који већ упорно и континуирано, оправдано и праведно излазе на улице и захтевају своја људска права. Ми смо уз њих свим срцем“, каже Зајовић за ББЦ на српском.
Абортус у Србији
Из Асоцијације за сексуално и репродуктивно здравље Србије кажу да је проблем абортуса у нашој земљи апострофиран протеклих неколико година, као и да је прекид трудноће питање у нашој земљи око кога се јавља и црква.
„Србија постаје друштво у коме сви бринемо о добробити ембриона“, каже Драгана Стојановић, директорка Асоцијације.
Додаје да треба сви више да се бринемо о квалитету живота новорођене деце и да мање будемо окренути томе шта жена ради са својим ембрионом или фетусом.
Она напомиње да се повећава број абортуса код малолетница и да се враћамо традиционалним родним улогама, што значи да се од жене захтева да роде децу у што млађем узрасту док се од мушкараца захтева да буду ти који обезбеђују породицу.
Репородуктивно здравље подразумева колико и када желите деце да имате, а то се не односи само на жене, већ и мушкараце.
„То треба да буде одлука обоје, међутим абортус је, као што ту Устав и предвиђа, одлука жене – да ли жели да задржи трудноћу или не“, каже Стојановић.
Жене у црном и АЖЦ испред амбасаде Пољске у Београду
Шта каже закон о абортусу у Србији, а шта у Пољској
Према Закону о поступку прекида трудноће у здравственим установама у Србији, жене старије од 16 година могу да захтевају прекид трудноће у првих 10 недеља, док у каснијем периоду о томе одлучује конзилијум лекара и етички одбор.
„Легализација абортуса у Србији почела је педесетих година прошлог века у бившој Југославији, и то на идеолгији равноправности мушкарца и жене“, каже за ББЦ на српском Виолета Бесиревић, редовна професорка Правног факултета универзитета Унион у Београду.
-„Девојчице, а не мајке“ – земља у којој сваки дан шесторо деце има абортус
-Спонтани побачај у Србији – „Слика једне маме чије бебе више нема“
-„Чинило ми се да тонем“ – жене у Србији о постпорођајној депресији
Бесиревић додаје да Устав Србије не регулише ово право, али се оно може тумачити као део права на слободан развој личности у оквиру уставне заштите права на поштовање људског достојанства.
Како је пракса Европског суда за људска права обавезујућа за правосудне органе у Србији, она би требало да представља брану поборницима забране абортуса да остваре циљеве, објашњава професорка.
Што се тиче ситације у Пољској, Бесиревић каже да се одлука темељи „на инсистирању пољских владајућих популиста да је фетус живо биће и да као такав ужива право на живот“.
Професорка каже о овом питању да „ту нема сагласности ни на националном ни на међународном нивоу“.
Одговор на поменуто питање, примећује, још није дао ни Европски суд за људска права, сматрајући да оно треба да остане предмет одлучивања националних органа.
Европски суд за људска права је иначе још 2007. године донео пресуду против Пољске утврђујући да су органи ове државе забранили абортус једној трудници иако је била здравствено угрожена – и без обзира што је закон то дозвољавао – прекршивши њено право на приватност.
Професорка Бесиревић каже да се може очекивати да ће убудуће, ако даље пооштравање закона буде изгласано, Европски суд такође оштро реаговати.
Lines of black clothing were strung up in this Krakow, Poland, park to protest against the government’s ruling that imposes a near-total ban on abortion nationwide pic.twitter.com/SqIe2vjEN3
— NowThis (@nowthisnews) October 28, 2020
Она подсећа и на случај из Ирске у којој је важила забрана абортуса.
„Тада је Европски суд за људска права установио да је Ирска прекршила конвенцију о људским правима односно право на слободу говора, тако што није дозвољавала да се у ирским болницама деле флајери о томе где је могуће легално извршити абортус“, каже Бесиревић.
Војин је на профилну фотографију додао „црвену муњу“
Шта о абортусу мисли католичка, а шта православна црква
Пољска је изразито католичка земља у којој Црква има јак утицај, али се дешавало да демонстранти уђу и у цркве и тамо исказују протест због готово потпуне забране абортуса, што је за ту земљу врло неуобичајено.
Иако један од најутицајнијих политичара у Пољској, Јарослав Качињски, каже да је „Црква једини морални систем у Пољској“, посматрачи наводе да међу младим људима опада поверење у цркву.
У Пољској се са посебном пажњом прате речи и поруке папе Фрање, који је понављао врло чврст став Католичке цркве против абортуса, али је рекао и да свештеници могу да дају опроштај жени уколико одлучи да абортира.
„Абортус никада не може бити одобрен, чак ни ако је фетус тешко болестан или деформисан“, рекао је папа 2019. године током пријема за учеснике конференције против абортуса.
„Да ли је допуштено одбацити живот да би се решио проблем? Да ли је допуштено да се унајми убица да би се решио проблем?“, рекао је тада папа, али је изразио разумевање према женама које су имале абортус и додао да им треба олакшати добијање опроста.
Српска православна црква абортус назива чедоморством, односно сматра га убиством.
„Чак и кад се ембрион (или фетус) не посматра као потпуно људско биће, ипак представља, у најмању руку „будућег човека“ па би његово усмрћивање било ‘антиципирано убиство’, став је Српске православне цркве.
Једна од порука са протеста у Пољској
Какве ефекте абортус има на ментално здравље жене
Психолошкиња Нада Јовичић каже за ББЦ на српском да „последице абортуса остају за цео живот“.
„Жена има осећај да нешто лоше урадила, да је спречила да се деси неки живот, да је практично убила живо биће“, објашњава психолошкиња.
На питање како се осећају жене које желе да прекину трудноћу, али су у томе осујећене, Јовичић одговара да су и оне несрећне.
„Њен живот се окреће у неком нежељеном правцу, она ће вероватно трпети последице на тај начин што ће бити одбачена. Углавном жене и одлазе на прекид трудноће због мишљења средине.
„А последице остају за цео живот“, каже Јовичић.
-Насиље над женама у Србији: Није тешко само насиље, већ и процес после тога
-Породично насиље у Русији: Жене узвраћају ударац
-Нобел за мир борцима против силовања
Шта је абортус, где се обавља и колико кошта
Абортус је прекид трудноће одстрањењем ембриона или фетуса из материце пре способности људског плода за живот и он се ради на захтев клијенткиње.
Стојановић из Асоцијације за сексуално и репродуктивно здравље Србије каже да абортус кошта између 150 и 300 евра, да се обавља у државним и приватним клиникама и да цена у зависности од тога варира.
„Надамо се да ће бити прилике да се убудуће тај абортус буде бесплатан“, каже Стојановић.
Уз недовољно доступних контрацептивних средстава, Стојановић каже да тренутна политика у вези с абортусом угрожава највише сиромашне и незапослене жене, јер оне себи не могу да приуште ту интервенцију.
„Абортус се плаћа у свим приликама, изузев када је жена жртва силовања, тада је то хитна медицинска процедура“, додаје Стојановић и наводи да не постоји ни бесплатна специјализована психолошка помоћ за превазилажење трауме силовања, нити држава финансијски помаже организације цивилног друштва које пружају ту врсту помоћи.
Тијана Душеј Ристев ББЦ.цом
