Сведочења из званичне истраге о 11. септембру су открила да је њих 156 рекло властима да су бомбе експлодирале у Светском трговинском центру на дан напада.
Пензионисани унвиерзитетски професор Грем МекКвин је разоткрио ова сведочења након што је прошао кроз 12.000 страница усмених сведочења пруженим ватрогасцима након напада 11. септембра.
Изјаве сведока указују на то да су многи од њих видели или чули експлозије у кулама близнакињама, што подржава теорију да су се зграде урушиле услед контролисаног рушења.
Ови докази су годинама скривани, али је због тужбе град Њујорк приморан да објави ове странице 2006. године.
МекКвин је идеју за овај пројекат добио од Дејвида Реја Грифина који је писао о сведоцима који су говорили о експлозији у кулама близнакињама. МекКвин је одлучио да спроведе детаљну анализу сведочења, тражећи наводе од ватрогасаца, радника хитне помоћи, лекара и осталих присутних у време несреће.
Многи од њих су веома луцидно описали експлозије. Након пажљивог истраживања навода, МекКвин је закључио да је 118 људи навело да је било експлозије.
МекКвин је навео да су ови наводи поуздани јер су људи снимљени на касети и постоје подаци о томе како се особе зову, где живе, ко их је интервјуисао и зашто.
МекКвин је истакао да је он један од првих који је прочитао сва сведочења ватрогасаца.
Поред сведочења ватрогасаца, он је испитао и сведочења полиције и медијске извештаје са интервјуима сведока из прве руке.
Број сведока који су говорили о експлозији је затим порастао са 118 на 156 људи, а МекКвин је своје откриће представио на саслушању у Торонту.
МекКвин није бринуо о кредибилности, он се само плашио да има много више оних који су видели експлозије, а који још увек нису проговорили о томе.
МекКвин је цитирао ватрогасца Пета Зоду који је навео: „Спрат по спрат, све је почело да се урушава, као да је било детонирано, као да је неко намерно поставио експлозив да би детонирао зграду. Ја сам то све посматрао, али сам после почео да бежим“.
МекКвин сматра да су сведочења веома важна јер представљају вредан додатак форензичким доказима иако многи сматрају да су сведочења непоуздана.
„Обични људи примете неке ствари које остали не виде“, наводи МекКвин.
Он је истакао да сведочења имају своје мане, али да као и са другим врстама доказа постоје начини за испитивање њихове тачности.
Он је истакао да је важно то колико људи је видело експлозију на исти начин, али и то колико људи је видело нешто сасвим супротно.
„Не тражите само ствари које подржавају вашу хипотезу, већ и оне које говоре сасвим супротно“, рекао је он.
МекКвин је објаснио да је од 156 сведока, њих 121 било из ватрогасне службе Њујорка, 14 из полиције, а 13 њих су били новинари који раде за веће телевизије. Само осам људи су били обични цивили, углавном људи који су радили у области кула близнакиња.
Дакле, 87% сведочења је дошло из ватрогасне службе и полиције, од људи који су видели много више експлозија него сви ми. Такође, они су морали да дају те исте изјаве својим надређенима, што их чини још кредибилнијим.
МекКвин је такође установио да су бројни сведоци касније променили своју причу, али то се догодило тек након што се појавила званична прича. Неки од ватрогасаца који су прво навели да су видели експлозију су касније рекли да су погрешили јер су се по званичној причи зграде урушиле због ватре.
„Наше размишљање о овој причи ће се променити и једног дана ћемо достићи неки друштвени консензус“, рекао је МекКвин.
(Webtribune.rs)
