Тамара Опачић (29), активисткиња и новинарка из Задра, радница Српског националног већа (СНВ) и српског недељника Новости, која је дипломирала новинарство на Факултету политичких наука у Загребу, ауторка је студије „Насиље и несношљивост према Србима у 2014.“, у којој је набројала све жртве физичких и вербалних напада, графите, испаде и друго везано за Србе у Хрватској.
Графит мржње на трамвајском стајалишту у Загребу
Проблем је што је само у пет месеци ове године забележено више случајева него током целе 2014, која се сматра кризном. СНВ бележи случајеве премлаћивања људи само зато што су, као повратници, припадници српске мањине, преноси Јутарњи.хр.
– Увек је то тако када ХДЗ покушава да се домогне власти. Реторика је увек иста. Сведоци смо тога да се сваки пут уочи избора на којима та странка покушава остварити позицију догађа све више напада на припаднике српске националне мањине – говори Опачић.
„Вуковар никад неће бити БYКОБАП“
Њена студија, коју је финанцирао СНВ, названа је “Насиље и несношљивост према Србима у 2014.” и послата је на низ важних адреса: Хрватски сабор, Веће Европе, Европска комисија и ОЕБС.
Признаје да је помало фрустрирајуће то што на извештај нико није реаговао, а подаци су забрињавајући.
– Од уласка Хрватске у ЕУ, број случајева напада на Србе расте. Док је Хрватска учествовала у претприступним преговорима с ЕУ, то подручје се колико-толико контролисало. Европа је поседовала контролне механизме који би, да су се активирали, блокирали хрватски пут према европским интеграцијама. Но, уласком у ЕУ то више није тако. Данас постоје врло добри антидискриминацијски закони. Хрватска је чак међу агилнијим земљама потписницама различитих антидискриминацијских конвенција. Закони су, дакле, донесени. Проблем је, једино, то што се они уопште не поштују и нико не води рачуна о њима – каже Опачић.
Она каже да српска мањина примећује како се годинама понавља исти сценарио. Проблем у Хрватској почео је да ескалира када је, како она каже, почела примена Уставног закона о употреби двописмених табли на подручјима у којима живи велик број припадника српске мањине. Иако је јавност углавном информисана о случајевима у Вуковару (који, како поручују графити, никад неће бити БYКОБАП), Опачић тврди да се напади на мањину догађају и у урбаним срединама, иако су у руралним деловима, а посебно подручјима од посебне државне важности, чешћи и бруталнији.
– Прошле године премлаћена је старица од 80 година. Повратница. Претучена је само зато што је Српкиња. Имамо током 2014. пет забележених случајева физичког напада. Један дечак је морао да се пресели из Доњег Лапца у Кореницу само зато што више није могао да иде у средњу школу у којој су га константно нападали због националности. У другом случају разредни у једном средњошколском разреду смењен је јер није хтео да заштити ученика који је изложен сталном малтретирању јер је Србин. То се догодило тек након што смо послали пријаву надлежном Министарству образовања. Мислили смо да је 2014. година катастрофална, а онда смо схватили да смо у мање од пола године прикупили још више случајева. Ситуација ескалира – упозорава млада активисткиња.
Оно што посебно забрињава јесте то што напади на српску мањину почињу да се догађају и у јавности. Поједини политичари, тако, без задршке употребљавају говор мржње, најчешће само из врло приземних разлога – како би поентирали на ниским страстима.
Опачић помиње случај Руже Томашић, донедавне председнице ХСП-а др. Анте Старчевић, која је завршила на полицијском испитивању због своје изјаве да Срби треба да буду опрезни, јер се не зна шта ће се тек догађати ако Хрвати одлуче да почисте своје двориште. Упозорава како се скоро никоме у Хрватској ништа није догодило, иако јасно крши антидискриминацијске законе.
„Продајете ли стан, кућу или земљу, не продајте је Србима, макар нудили више цене“
Скоро невероватно звучи летак који се прошле године делио становницима Белог Манастира.
– Реч је о летку који је дистрибуиран под насловом ‘Суживот са Србима – што и како’. Иако су у потпису прогнани Хрвати, СНВ има чврсте индиције како иза летка стоје проминентне странке хрватске екстремне деснице. У питању је биолошки опстанак хрватског народа… Наше будуће генерације морају знати ко су им суседи и у шта се неки од њих могу претворити… Срби су ту око нас, као људи и хуманисти ту ништа не можемо изменити… Продајете ли стан, кућу или земљу, не продајте је Србима, макар нудили више цене. Продајући Хрвату и за нижу цену избегавате део проживљених страхота нашим унуцима… Када вам у предузећу требају нови радници, не запошљавајте Србе… Избегавајте трговине чији су власници Срби… Не дружите се и не пријатељујте са Србима јер тако изјегавате њихов улазак у хрватско народно ткиво… Децу и унучад упућујте да се не друже са Србима, како би избегли женидбе… Треба створити такве услове да пожеле да оду – јасно стоји у том летку.
Ово су само неки од цитата, а целокупни летак прожет је екстремном ксенофобијом и јасним позивом на терање српског народа из Хрватске. Но, то је тек врх леденог брега. У 2014. на подручјима од посебне државне важности забележена су 44 догађаја међуетничке нетрпељивости. Од тога су 32 од њих почињена на штету Срба. Забележена су и 54 прекршаја почињена ношењем, извођењем, репродуковањем и истицањем симбола, текстова, слика, цртежа или песама мотивисаних мржњом.
„Wе хате Сербс“ (мрзимо Србе), „Уби Србина“, „Стоп ћирилици у Вуковару“, „Србе на врбе“ – све су то само неке од порука које се све чешће налазе на зидовима
Сви случајеви вандализма
– Бележе се и случајеви оштећења имовине – од јавних објеката до цркава, гробова и приватне имовине. Осим ћириличних табли, које се делом могу схватити и као део политичког фолклора, ту су бројни случајеви мржњом мотивисаног вандализма. У јануару је у Вуковару на зграду седишта Српске демократске самосталне странке (СДСС) бачена сива боја. Крајем године разбијена су стакла сплитског Српског културног друштва Просвјета.
У вечерњим сатима другог дана православног Божића вандали су провалили у православну цркву Св. Великомученика Георгија у Книну, уништили и украли део имовине и окренули све православне иконе наопачке. С недовршеног храма Светог цара Константина и царице Јелене украдено је звоно. Након што су у потпуности девастирали споменик за 525 жртава усташког терора у Вељуну код Слуња, непознати вандали провалили су у тек обновљену православну цркву Мале Госпојине. Попели су се на торањ, скинули два звона и бацили их с торња пред улаз у цркву, уништили нове степенице и ограду око цркве.
На православном гробљу у Чепину код Осијека разбијена је мртвачница и десетак гробних места. Бележе се случајеви провале у цркве само како би се на светињама православних верника обавила велика нужда, а поједини виђенији чланови српске мањине на кућне адресе добијају поштанске пошиљке с људским изметом. Све то само током 2014 – прича она.
