Текстови из „једног центра“ – како функционишу кампање дискредитације у медијима
Извор: Нунс
Кампање дискредитације у домаћим медијима карактеришу идентични или готово идентични текстови који се у кратком року појављују на више портала, а по правилу су усмерени на појединце који критикују власт.
Такви садржаји постали су готово свакодневица, посебно од почетка протеста, а након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи. Реч је о текстовима препуним дезинформација и манипулативних навода, а овакве кампање су нарочито опасне у мањим срединама, где таргетирање може директно угрозити безбедност особа против којих се кампања води.
Овај образац препознала је Комисија за жалбе Савета за штампу, одлучујући по жалбама на таблоидне текстове, због чега је у Кодекс новинара и новинарки Србије уведена и нова одредба која забрањује овакав вид „новинарства“.
У Извештају о мониторингу поштовања Кодекса новинара и новинарки Србије у штампаним медијима за другу половину прошле године, који су за потребе Савета за штампу израдили новинарка Вера Дидановић и новинар Бојан Цвејић, ове кампање су посебно издвојене.
„Поново је приметна појава истовременог објављивања текстова потпуно истог садржаја у више медија, што указује на утицај на уређивачку политику из једног екстерног центра“, наводи се у Извештају.
Аутор извештаја, новинар и бивши члан Комисије за жалбе Савета за штампу Бојан Цвејић каже за НУНС да је за овакве текстове карактеристично то што углавном немају саговорнике, изворе, нису потписани и не могу се сврстати ни у једну новинарску форму која се изучава у теорији новинарства.
„Реч је о својеврсним памфлетима у којима се или чињенице изврћу и стављају у негативни контекст или се наводе коментари и нагађања, што је све у супротности са Кодексом новинара и новинарки Србије, али и свим другим цивилизацијским стандардима. Оваквим текстовима се очигледно шири пропаганда, како позитивна према активностима власти и владајућим структурама, тако и негативна према свима који другачије мисле и износе свој критички став у јавности“, објашњава Цвејић.
Због све учесталијих кампања које се воде против појединаца у медијима, у нови Кодекс новинара и новинарки Србије уврштена је нова тачка (тачка 3 Поглавља 5), која прописује да су новинари у обавези „да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају“, односно у кампањама дискредитације.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић наводи да је ова одредба уведена на основу искуства у раду Комисије за жалбе.
„Имали смо случајеве да се против одређених људи воде медијске кампање – објављиване су серије текстова практично увек истог садржаја – а да нисмо имали одредбу у Кодексу која би то јасно регулисала. Могло је то да се подведе под постојеће одредбе, али смо сматрали да није довољно јасно указивало на намерно нарушавање нечијег угледа и репутације, односно на текстове који немају информативну вредност већ им је једини циљ да некоме нанесу штету“, истиче Новаковић.
Више од половине прекршаја због нове одредбе
Комисија за жалбе је током прошле године регистровала 59 случајева, од укупно 110 прекршаја Кодекса, у којима је повређена тачка 3 Поглавља 5.
„Дакле, у више од 50 одсто случајева прекршена је управо та тачка. У највећем броју жалби које су се односиле, директно или посредно, на студентске и грађанске протесте током готово целе 2025. године, указивало се на намерно ширење неистина ради наношења штете достојанству и угледу. То нису увек биле кампање, некада су у питању један или два текста, али је начин ‘извештавања’ исти“, појашњава Новаковић.
Она додаје да избор медија који ће објавити такав текст често зависи од средине из које потиче особа на коју се текст односи.
„Углавном су то два или три медија са националном покривеношћу – најчешће Информер, Ало и Новости – и два или три локална медија. Некада се не подносе жалбе против свих, можда нису сви уочени или не наносе сви исту штету“, наводи она.
Локалне кампање – већи ризик
На последњој седници Комисија за жалбе одлучивала је о жалбама које је Дејан Спасић поднео против пет медија – Информера, НС уживо, 025 Инфо, Градских инфо и портала Новосадске ТВ – који су 15. децембра објавили текст потпуно истог садржаја.
У тим објавама, без икаквих доказа, Спасић се доводи у везу са наводним криминалним активностима чланова породице и оптужује за политичке мотиве, уз тврдње које Комисија оцењује као дискредитујуће и неутемељене.
У образложењу одлуке наводи се да овакви текстови представљају наставак обрачуна са грађанима који учествују у протестима против власти и да им је једини циљ дискредитација, те да више личе на политички памфлет него на новинарски текст.
Према оцени Бојана Цвејића, у условима ниске медијске писмености, део публике овакве садржаје прихвата као чињенице, што може довести до нарушавања угледа, али и безбедности таргетираних особа.
„Ако некога проглашавате државним непријатељем или страним плаћеником, то код дела публике може изазвати различите облике агресије. Посебно је опасно у мањим срединама, где се последице таквог наратива могу прелити и на породицу и блиско окружење“, наглашава он.
Кампање против тужилаца, студената и новинара
У извештају се наводи да су сличне кампање вођене против више јавних функционера, универзитетских професора, студената и новинара. На седницама Комисије више пута су разматрани текстови који таргетирају јавне тужиоце, студенте у блокади, као и медијске раднике.
Према речима Гордане Новаковић, појединачно највише жалби поднеле су тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић, као и студенти ФОН-а Лука и Лазар Стојаковић.
На једној од наредних седница Комисија ће одлучивати и о жалби коју је Веран Матић поднео против 25 интернет портала, који су, како се наводи, пренели садржаје из такозваног документарца „Зло доба 2“, у продукцији Центра за друштвену стабилност.
Поводом те кампање реаговала су бројна домаћа и међународна новинарска удружења, указујући на опасну реторику и неосноване оптужбе изнете у том садржају.
Ко уређује ове медије?
Када се у кратком временском размаку у више редакција појаве готово идентични, често непотписани текстови без јасних извора, поставља се питање ко стоји иза таквих објава.
„Да ли настају у некој од редакција или ван њих не можемо да знамо. Могуће је да текст који настане у једној редакцији уредник шаље другима, али је таква сарадња са конкуренцијом необична. Како год да функционише тај механизам, оваква пракса нема везе са озбиљним и одговорним новинарством“, оцењује Новаковић.
Она подсећа да су уредници одговорни за садржај који објављују.
„Одлука шта ће бити објављено искључиво је њихова, као и одговорност за све што је објављено, без обзира на то како је садржај настао. Објашњења попут ‘само смо пренели’ или ‘верно смо пренели и навели извор’ једноставно нису прихватљива“, закључује Новаковић.
Извор: НУНС
Ауторка: Ивана Крагуљ
Аутор:
