Veruj mi,
viđala sam prosjake i izbeglice bez jedne papuče na nozi kako nose dete u naručju i svoj prošli život u mislima.
Videla sam puške i metkove u komšijskom ormariću za osigurače i viđala sam žene koje sa decom na onkologiji provode život.
Viđala sam muževe koji zbog takve dece rade u rudniku i viđala sam pedesetogodišnjaka sa iglom u ruci kako prodaje svoj topli ravni dom za siću.
Viđala sam uplakane žene u besanim noćima dok čekaju sinove, viđala sam uplakane žene u besanim noćima dok čekaju muževe i viđala sam samo margarin u frižideru.
Viđala sam puteve pred sobom na kojima odagnam svoje prokletstvo i viđala sam bogatstvo nasred ulice u trubi
u perkusiji u šumi u tajni koju dvoje ljubavnika već obamrli od zanosa na zarozanom tepihu odaju jedno drugom.
Viđala sam ljude koji znaju ali odlaze kad shvate da si ti njihov znak i viđala sam kišu kako plače
na krovu zelenom od ustajalosti jer je krov napušten.
Viđala sam devojku koja sa turbanom na glavi leže na zemlju natopljenu od pljuska pod drvetom kod igrališta i viđala sam njene histerične udahe koji su ličili na obećanje da će nekad opet mirno disati.
Viđala sam skrivene poglede ljudi koji beže od sreće i viđala sam ljude kojima je prokletstvo iznad kosmosa.
Viđala sam ljude koji sanjaju i ljude koji maštaju ali sam uvek uviđala razliku.
Viđala sam muškarce u odelima koji se na obali luke fotografišu sa svojom sirom porodicom i ostavljaju trag
pored spremljene školjke za ručak.
Viđala sam mnogo praha u ovoj pustinji želja i nijedan nije napravio dinu na koju se moglo popeti i videti
oazu.
Viđala sam zlato i srebro i tigra i krokodila i raznorazne boje koje se izmiču tako brzo da se brda povijaju nad gledaocem.
Viđala sam pariske melanholije usred neke pritajene želje da nestanem ali nikad nisam videla čoveka koji se nije
borio da vidi sve to.
AJŠA
