Gledaj na to ovako: Ja sam najbolja stvar koja ti se nikada nije dogodila, a ti si najbolja stvar koju sam ikada imao. Znam da izgleda loše, a tako i zvuči. Ali, ne mari. Ovo je poslednji put da smo poželeli najbolje za sebe. Sada barem znamo da je pogrešno pokušati samoubistvo u samoodbrani.
Gledaj na to ovako: Možeš pobeći sa mnom, ali ne možeš pobeći od onoga što drugi zovu «sudbina». Ispovedićeš mi se, ponovo, i ponovo, kako si zatrudnela sa pogrešnim čovekom, a ja ću te podsećati da si vodila ljubav samo sa onima koje si poželela. Sve ostalo je kratko zadržavanje između polaska i odlaska.
Gledaj na to ovako: Ipak si ponekad dovršavala moje rečenice. Tada su te drhtave misli postajale mudre i tihe. Kao poljupci u zoru. Kao najava poslednjeg dana u kojem sam te držao za ruku. Milost znači: nema milosti, psu. Rekla si da si ovo negde pročitala i ponavljaš taj citat kao da je zakon. Bolje si se sećala tekstova, nego mene čak i dok smo bili zajedno. To je predivna laž i zbog nje niko neće ispaštati.
Gledaj na to ovako: Toliko sam dugo glumio ravnodušnost da sam počeo da ličim na nadgrobni kamen, tako da nije ostalo više ništa od čega bismo odustali. Oblaci i zvezde ne mogu da zamene mesta. Premda odozdo izgleda kao da dele isto nebo u harmoniji i miru. Ali to je samo privid koji stvara hronični mrak. Kažu da je «unutrašnja svetlost» uvek ugašena, inače ne bi bila unutrašnja. Verovatno da postoje neke stvari u nama koje nam nije dozvoljeno da vidimo. Nije to pitanje srca, to je pitanje gorčine. Dovoljno si načitana da znaš koliko je opasno kada se pomešaju krv i žuč.
Gledaj na to ovako: imaš očev nos, imaš majčinu kosu; jagodice, vrat, obrve, usne, brada – takođe su od sorte nalik njihovoj. Ali, imaš moju dušu. Tužna je kao vojnička truba koja nema za koga da odsvira poslednje ura. Možda bi pomoglo da dobro provetriš spavaću sobu na spratu, kada ispratiš goste sa svećom i šampanjcem u rukama. Pala si na mom testu jer sam odmah shvatio da si najbolja.
