Од аграрне земље до увозне зависности: Србија пред прехрамбеном несигурношћу

У нацрту Стратегије пољопривреде и руралног развоја Србије до 2034. године, који је недавно представљен на Одбору Скупштине Србије за пољопривреду, шумарство и водопривреду, као један од основних циљева наводи се обезбеђивање прехрамбене сигурности становништва.

Саговорници недељника „Време“ оцењују да је тај циљ исправан, али да га је у постојећим условима, посебно са тренутним буџетским издвајањима за пољопривреду, веома тешко достићи.

Проф. др Миладин Шеварлић, председник Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије, за „Време“ наводи да се прехрамбени суверенитет не може постићи без суверенитета у такозваном „предфармерском“ сектору (инпути попут ђубрива, хемијских средстава и механизације) и „постфармерском“ сектору (прехрамбена индустрија, трговина, струка, наука и агробанкарство). Положај пољопривредника описује као ситуацију „између чекића и наковња“ – са једне стране високих трошкова инпута, а са друге откупних цена које, како наводи, често не одговарају произвођачима.

Шеварлић у тексту упозорава и на проблем квалитета увезене хране и наводи да Србија увози месо из ЕУ које је, према његовим речима, пред истеком рокова складиштења, као и да се у домаћој исхрани користи и механички откошћено месо са високим садржајем калцијума, што, како тврди, у ЕУ није дозвољено ни за кућне љубимце. Он додаје да Србија нема усклађене прописе са ЕУ, те да се приликом увоза контролише само мањи део пошиљки, док се остало увози на основу документације земље извозника.

Као проблеме који додатно оптерећују сектор, Шеварлић наводи дуговања пољопривредника за доприносе за пензијско, здравствено и инвалидско осигурање, као и дугове по кредитима узетим после глобалне финансијске кризе 2008. године, где су, како каже, камате постале веће оптерећење од основног дуга.

Он тврди и да су подаци о аграрном буџету, представљени у оквиру разматрања нацрта стратегије, проблематични и рачуноводствено и методолошки, указујући на укључивање средстава из ИПАРД програма у приказ буџетских издвајања.

Агроекономиста Милан Простран за „Време“ наводи да стратегија мора јасно да покаже шта Србија жели да постигне, колико то кошта и одакле ће бити обезбеђен новац. Он оцењује да би издвајања из буџета требало да буду већа и да су потребне инвестиције у системe за наводњавање и ревитализацију земљишта. Простран додаје да Србија има посебно изражене проблеме у сточарству, као и велики увоз меса, млека и млечних производа, те да је за већи степен самодовољности неопходно интензивирање производње и развој прерађивачке индустрије.

У тексту се наводи и да је, због потпуно отвореног тржишта и либерализације трговине са ЕУ, домаћа пољопривреда у незавидном положају, као и да је за јачање малих и средњих газдинстава потребан савремени задружни систем и јача организација произвођача, укључујући формирање Пољопривредне коморе.