Власник воћњака трешања од два хектара из Ритопека Драган Драгић рекао је за Бету да је по цени трешања ова година „најгора од најгорих“.
„Ове године вегетација у Србији касни две недеље, па су трешње у Азербејџану сазреле пре наших и они су заузели руско тржиште где се извози и трешња из Србије“, рекао је Драгић.
Додао је да се и откупљивачи жале јер немају зараду, а на домаћем тржишту прерађивачи нуде 65 динара колико и румунска фирма која купује трешње за производњу ликера.
„Произвођачи трешања немају никакву зараду, али неке сорте трешања морамо да оберемо да би наредне године могле да роде“, рекао је Драгић.
Пољопривредник из Ритопека Милош Матејић рекао је да ће отпустити раднике јер је чист губитак плаћати их 3.000 дневно и трешње продавати по 30 или 60 динара.
„За овакву ситуацију на тржишту трешања крива је и држава која је дозволила да велики откупљивачи уцењују мале произвођаче који немају право да региструју хладњачу ако немају 400 тона трешања у сезони, а толико нема ни цело село“, рекао је Матејић.
Додао је да ће прекинути бербу и отпустити раднике да не би увећавао губитак од продаје трешања.
Јефтиније запустити воћњак него радити
„Јефтиније је запустити воћњак, него радити и дотирати из џепа“, рекао је Матејић.
За министарство пољопривреде, како је рекао, пољопривреда су једино кукуруз и пшеница, а „воћарство их не интересује“.
Матејић је рекао да не може да региструје воћњак смокви јер не постоји у регистру, а то је неопходно када би хтео да их извози.
Он је рекао да државу пољопривредници интересују само када се „брани земља, када треба да им завуче руку у џеп и када се гласа“.
„Дају нам субвенције од 4.000 динара по хектару, колико кошта један џак минералног ђубрива, а за хектар треба шест џакова“, рекао је Матејић.
ЕЖИ/Н1
