Степановић је тада рекао да нема ни једног случаја високе корупције пред судом, те да је проблем у томе што тужилаштво такве предмете не покреће.
„Чини ми се да је тај део интервјуа судије Степановића део медија намерно извукао и малициозно експлоатисао у оквиру негативне кампање коју воде против јавног тужилаштва, зарад наводног интереса јавности и новинарског професионализма. Не могу се отети утиску да је реч о намерном поткопавању кривично-правног система у земљи зарад одређених интереса, било да су они приватни или политички“, казала је Доловац за Новости.
Каже и да није суд тај коме тужилаштво подноси извештај о раду, већ Народној скупштини, и наглашава да анализе правосуђа од стране домаћих и међународних институција говоре да су проблеми, посебно са трајањем поступака и доношењем одлука, пре везани за судове.
„Наведене коментаре судије Степановића сматрам непримереним, посебно оне којима се неутемељено и паушално оцењује рад целокупног тужилаштва. Судски званичници нису ти којима се на основу закона подноси извештај о нашем раду, већ је то Народна скупштина. Уз то, анализе рада правосуђа од стране домаћих и међународних институција показују да су проблеми, посебно са трајањем поступака и доношењем одлука, пре везани за судове него за тужилаштва, што је судија Степановић заборавио да спомене“, казала је.
Према њеним речима, идеални државни системи и друштва – не постоје.
„Никада нисам идеализовала стање у нашем друштву, нити је то могуће, пошто се већ деценијама бавим тешким облицима противправног понашања појединаца. Не сматрам ни да постоје идеални државни системи и друштва данашњице. Управо у некој од тих скандинавских земаља, не тако давно њихов држављанин због политичких убеђења убио је 77 младих људи и деце, од којих су неки имали само 14 година. Ако је то благостање, онда га на такав начин не желим у Србији“, рекла је.
Степановић је у интервјуу КРИК-у казао да му је формирање одељења за борбу против корупције при тужилаштву и суду 2018, донело наду, али да су очекивања изневерена.
„Недавно сам изјавила да има места унапређењу борбе против корупције и очекујем да ће додатни резултати бити ускоро видљиви. Али, сматрам да наведена изјава (Степановића) не стоји. Према подацима Републичког јавног тужилаштва, од 1. марта 2018. до 30. јуна 2020, дакле од оснивања Посебних одељења за сузбијање корупције при четири виша јавна тужилаштва, та одељења обрадила су више од 24.000 кривичних пријава, поднела оптужне акте против 2.163 окривљених, а судови су донели осуђујуће пресуде против 1.295 лица и само 39 ослобађајућих. Подаци јасно говоре о квалитету и квантитету рада тужилаштава у борби против корупције. Не слажем се да је реч о кривичним делима која су мање друштвено опасна. Сва кривична дела корупције носе значајну опасност по друштво. У борби против корупције изузетно је значајна сарадња грађана, привреде и институција са нама, па апелујем да нам у тој борби помогну“, рекла је Доловац.
„На притиске не реагујем“
Говорећи о кривичним пријавама које су против ње поднели лидери неких опозиционих странака, Доловац каже да нема информација о њима.
„Кривичне пријаве су одмах прослеђене надлежним јавним тужилаштвима и немам даље информације о њима, с обзиром на то да би моје интересовање представљало сукоб интереса“, објаснила је.
На питање да ли је то притисак на правосуђе, Доловац каже да на притиске не реагује.
„Не сумњам у то да је намера оних који су те пријаве поднели покушај утицаја на тужилаштво, па и мене лично, али безуспешан. Утицај на јавно тужилаштво законом је забрањен. На притиске не реагујем“, нагласила је.
О томе зашто је нема у медијима, каже да се тужилаштво оглашава 2о стварима које су у његовој надлежности“.
„И овом приликом ћу рећи да РЈТ не поступа директно у предметима који се воде пред кривичним већима првостепених судова. Укинула сам 2010. обавезно упутство којим је првостепеним тужилаштвима било забрањено да самостално комуницирају са медијима, омогућивши њиховим руководиоцима да обавештавају јавност о предметима за које постоји интересовање, у складу са законом. РЈТ се до сада редовно оглашавало о стварима које су у његовој надлежности, али се то од дела медија и јавности пренебрегава, и истиче у први план законска могућност, а не правило, да ово тужилаштво може поступати у сваком предмету свих јавних тужилаштава у Србији. Притом се потпуно прећуткује околност да за такво поступање мора постојати разлог који одређује зашто надлежна тужилаштва нису у стању да даље поступају. Дакле, јасно је да је реч о потпуно ванредној могућности што је досад у историји било забележено само за време ратова. Други законски разлог је остваривање увида у предмете нижег јавног тужиоца, а не поступање, како се то погрешно тумачи, и које се остварује у поступку контроле рада када постоји потреба“, казала је Доловац.
