“ЕУ очекују ‘хитно формирање нове Владе у Србији и конституисање свих органа парламента. Избори су били у јуну, сада је септембар. Остало је још неколико месеци до краја године, ако Србија мисли да нешто уради, ако мисли да отвори бар још једно поглавље, морамо видети рад на томе и резултате тог рада”, нагласио је Билчик и додао да ако нема напретка у владавини права, борби против корупције и осталим реформама, онда се ни нова поглавља не отварају.
“То вам је сасвим јасна порука! Ниједно поглавље није отворено. Ако нема рада и резултата, онда се поглавља не отварају. Крај приче. Мислим да је то врло јасно”, казао је Билчик.
Неверица у ЕУ
Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике за Нова.рс каже да Европа извесно са неверицом гледа на то што Србија још нема владу.
“Сигуран сам да је господин Билчик желео да добронамерно укаже да се унутар ЕУ са неверицом посматра политичка ситуација у Србији и да је веома тешко објаснити зашто председник Србије јос увек није дао мандат за формирање Владе у ситуацији када постоји неупитна већина за то. Обзиром да су земље у окружењу које су одржале изборе после Србије већ формирале своје владе, сто је на пример у Северној Македонији била последица озбиљних преговора и компромиса, чињеницу да Србија још увек нема Владу је тешко рационално објаснити”, каже Мајсторовић.
Што се тиче хитности, временска перспектива се, каже Мајсторовић, може тумачити из два угла.
“Према важећим прописима, рок за формирање владе је 3. новембар и могли смо чути званична уверавања да ће влада бити формирана у том року. Међутим, уколико се рационално сагледају бројни изазови са којима се Србија тренутно суочава, од пандемије, њених извесних економских и социјалних последица, дијалога са Косовом, кашњењем у извршавању преузетих обавеза према ЕУ и урушавањем политичког система које је кулминирало изборима чији је легитимитет упитан, онда је јасно да је Србија одавно требало да формира владу. Што се тиче могућности отварања нових преговарачких поглавља до краја године, нисам убеђен да ће сам чин формирања владе бити довољан да се докаже спремност Србије да се са много више енергије и амбиције посвети неопходним променама и извршавању преузетих обавеза”, каже Мајсторовић.
Он додаје да ће отварање нових поглавља зависити од Извештаја о напретку Србије који би требало да буде објављен почетком октобра, а у којем ће посебна пажња бити усмерена на стање демократије током пандемије, наставка дијалога са Косовом, затим од такозваног нон-папер о испуњавању обавеза из области владавине права који се очекује у децембру, као и од тога да ли ће Србија напокон и званично прихватити да преговоре настави по новој методологији око које су чланице Уније постигле консензус у фебруару ове године.
Биће још сличних порука
Председница Европског покрета у Србији Јелица Минић уверена је да ће оваквих порука тек бити.
“Мислим да ће оваквих реакција бити све више. Политичко управљање процесом приступања ЕУ биће много израженије. То ће се одвијати на разне начине. На последњем самиту лидера ЕУ и држава Западног Балкана у мају у Загребу јасно је речено да ће бити покренуто веће ангажовање ЕУ, како би се убрзао процес приступања и да ће ЕУ у том процесу бити заиста ангажована. Зато можемо очекивати све већи број оваквих порука, подстицаја, докумената… Од наших земаља очекује се да се више ангажујемо у примени европских политика. Чињеница је да ове године нисмо отворили ниједно ново поглавље, кад немате конституисану владу ти процеси се успоравају”, наводи Минић и додаје да уколико не будемо ускоро формирали владу можемо очекивати још оваквих и сличних изјава европских званичника.
Јелена Јеловац Нова
