Кључна тема ове предизборне кампање је бојкот који је прогласио део опозиције због изборних услова. О томе су говорили и они који на изборе излазе. Друга важна тема је Косово, питање за које као и деценијама уназад нико ни на овим изборима није ни покушао да понуди решење. Спољна политика и у предизборним обећањима остала је нејасно подељена између Русије и ЕУ. Док је о економији било речи, а највише је на тој теми инсистирала СНС, најмање истакнута тема била су људска права грађана који само на изборима могу да утичу на дневну политику.
Које смо заиста поруке чули о Косову, изборним условима, економији и спољној политици и на која обећања би смо могли да подсећамо након избора и шта је изборна понуда за грађане Србије доносимо у следећем прегледу.
1. Александар Вучић – За нашу децу.
За Српску напредну странку изборни услови су фер и демократски, а сваки пут пред изборе „опозиција се жали на њих“. Челници СНС наводе да је смањење цензуса и промена изборних закона био услов који је изнела управо опозиција током разговора којима су посредовали европарламентарци, а да на изборима не учествују они који се плаше резултата.
Србија ће остати пријатељ и Русије и Европске уније, али неће пристати ни на једно решење за Косово које „није подједнако лоше и за другу страну”, став је СНС.
Једна од главних порука СНС-а је да ће се наставити са изградњом путева, отварањем нових радних места како би се српски држављани који живе у иностранству вратили у Србију.
На изборној листи СНС на првом месту налази се досадашњи министар пољопривреде Бранислав Недимовић, а међу 250 кандидата нашли су се и бројни музичари, али и коалициони партнери међу којима и Милан и Стефан Кркобабић из Партије уједињених пензионера Србије, Драгомир и Симон Карић (Покрет Снага Србије), кандидати из Социјалдемократске партије Расима Љајића, Српског покрета обнове, Покрета социјалиста…
2. Ивица Дачић – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма“
На питање шта би променио у изборним условима, лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић одговорио је: „Променио бих странке које учествују”.
„Странке треба да буду боље, а не да изговор траже у изборним условима“, рекао је Дачић. С тим се сагласио његов коалициони партнер Драган Марковић Палма, који је рекао да су „изборни услови најбољи у Европи“.
Према његовим речима, циљеви њихове коалиције су социјална правда, борба против беле куге, отварање нових радних места и да се заустави одлазак младих људи из земље…
Дачић је, као један од највећих успеха СПС-а, навео успешност кампање за повлачење признања Косова. Ипак, на питање о најбољем решењу за Косово, Дачић је рекао да је то компромис између Срба и Албанаца.
„Али пошто Албанци то неће, јер мисле да је све већ решено и да Србија треба да призна само Косово, мислим да ће овај проблем остати и даље присутан“, рекао је Дачић.
Дачић и Марковић налазе се на прва два места кандидата за посланике, а међу првих 20 су адвокат Тома Фила, некадашњи тренер фудбалера Црвене звезде Љубо Петровић, глумица Јелица Сретеновић, Милутин Мркоњић, унук Јосипа Броза Тита Јошка Броз и директор Србијагаса Душан Бајатовић.
3. Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка
Пропорционални изборни систем не треба мењати, али је потребно законом уредити да посланик може свој мандат да стави на располагање странци, став је Српске радикалне странке.
„Питање Косова и Метохије треба вратити у надлежност Савета безбедности УН, у преговоре укључити Руску Федерацију. Албанцима бисмо дали максималну аутономију, све осим војске и чувања државне границе, а делове територија где живе искључиво Срби треба вратити под пуну ингеренцију централне власти“, рекао је заменик председника СРС Александар Шешељ говорећи о могућем решењу за проблем Косова.
Како је саопштено, њихов план је да се „рационализује државна управа” и укине велики број агенција, престане с финансирањем НВО које се баве „субверзивном делатношћу” и редефинисање програма субвенција.
Минималну плату и пензију, наводи СПС, треба повећати на 37.000 динара колико износи минимална потрошачка корпа.
На челу партијске листе за посланике налази се Војислав Шешељ, као и његови дугогодишњи сарадници.
4. Вајдасáги Магyар Сзöветсéг-Пáсзтор Иствáн – Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор
„Залагање за приступање Србије Европској унији, довршење процеса демократске консолидације и јачање владавине права, залагање за широку аутономију АП Војводине, да закони који регулишу питања надлежности и финансирања АП Војводине имају статус уставног закона, да се Уставом гарантује већи број изворних надлежности и да се прецизно утврде извори финансирања АП Војводине”, план је који наводи СВМ у изборном програму.
Савез војвођанских Мађара ће, како се додаје, инсистирати на гаранцији безбедности држављана Републике Србије и на заштити јужне границе земље како би се онемогућили илегални уласци.
Име Иштвана Пастора налази се у имену листе, а на броју један налази се његов син Балинт Пастор. На прва четири места листе су садашња четири посланика ове странке.
5. Александар Шапић – Победа за Србију
Шапић први пут учествује на парламентарним изборима, а на његовој изборној листи су и новинар Ратко Дмитровић, бивши функционер Двери Владан Глишић и бивша чланица СРС Марина Рагуш.
„Сматрамо да је неопходна што уједначенија присутност свих политичких субјеката, а што је још важније да би требало да буде што објективније медијско извештавање“, рекао је он упитан шта сматра да би требало мењати у изборним условима.
За Шапића, најбоље решење косовског питања је „оно решење где неће бити рата, чемера, јада, избеглица, несреће, беде”.
6. За краљевину Србију (Покрет обнове Краљевине Србије, Монархистички фронт) – Жика Гојковић
Листа која се залаже за промену државног уређења Србије успела је да сакупи потписе и састави листу од 250 кандидата још и пре одлагања избора због коронавируса.
Предводе је некадашњи члановиСрпског покрета обнове Жика Гојковић и Мирко Чикириз.
„Косово и Метохију видимо као трајни неотуђиви део Србије и колевку српског идентитета. Статус ове јужне српске покрајине је дефинисан Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и нико нема право да то доводи у питање“, стоји у програму ове листе.
7. Уједињена демократска Србија (Војвођански фронт, Србија 21, Лига социјалдемократа Војводине, Странка модерне Србије, Грађански демократски форум, ДСХВ, Демократски блок, Заједно за Војводину, Унија Румуна Србије, Војвођанска партија, Црногорска партија)
Иза скраћенице УДС налази се изборна листа са најдужим именом у коме је наведено чак једанаест странака и организација које је чине, уз бројне појединце који на овај списак долазе из других странака.
Предводи је Марко Ђуришић, блиски сарадник Бориса Тадића најпре у Демократској странци, а потом и у Социјалдемократској странци
„Променићемо изборне законе, тако да сви учесници на изборима најмање три месеца пре избора буду једнако заступљени на свим медијима са националном фреквенцијом. Државни функционери неће моћи да се појављују у својству својих функција најмање 30 дана пре избора. Омогући ћемо да сваки грађанин у Србији зна за ког посланика гласа и ко је изабрани представник у Скупштини Србије из његовог региона“, рекли су из УДС-а.
За њих, најбоље решење за косовско питање је оно које договоре Београд и Приштина и иза кога стане политички запад.
8. Академик Муамер Зукорлић – Само право – Странка правде и помирења (СПП) – Демократска партија Македонаца (ДПМ)
Некадашњи главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић предводи листу коју чине његова Странка правде и помирења и Демократска партија Македонаца.
„Сигурни смо да је дошло време стратешког споразума око Косова. Без тога ова земља ће губити огромну енергију на овом питању. Постоје разни модели, али рецимо, модел две Немачке би био један од примера где би се могло тражити решење“, рекао је Зукорлић говорећи о могућем решењу за проблем Косова.
9. МЕТЛА 2020
Коалицију Метла 2020 предводи Демократска странка Србије и њен лидер Милош Јовановић.
„Имате Устав Републике Србије, имате Резолуцију 1244, имате реалност која није повољна, то свако нормалан види. Немојте то да одбацујемо, немојте то да предајемо, биће погубне последице. Радити на терену домаћем, јачати српски корпус доле. Преговарате, али у оквирима које сам навео, правним. Косово је Србија. Не, неће се решити у наредних шест до 12 месеци, неће се решити наредних година, јер је решење само његова реинтеграција у уставно-правни поредак Републике Србије“, њихов је став по питању Косова.
На врху листе кандидата за посланике ове листе налази се некадашњи кандидат за градоначелника Београда Александар Поповић.
10. Милан Стаматовић – Здраво да победи – Драган Јовановић – Боља Србија – Здрава Србија
Побољшање здравственог система у Србији, повећање плата здравственим радницима, набавка савремене опреме и усавршавање младих кадрова, преусмеравање великог дела средстава из буџета ка деци и омладини која се баве спортом – неки су од планове које су истицали представници ове листе.
„Нико никада и ни под којим условима не сме да призна независност српског Косова и Метохије, да се преговори врате у УН, да замолимо Русију да се придружи преговорима о унутрашњем, а не спољном статусу КиМ”, њихов је став.
На врху листе су Милан Стаматовић, Миомир Стојановић и досадашњи посланик Миладин Шеварлић…
11. СДА Санџака – др Сулејман Угљанин
Сулејман Угљанин ставио је своје име у назив изборне листе странке коју предводи, али се он не налази међу кандидатима за посланике СДА Санџака. Листу предводи Енис Имамовић, који је и претходне четири године провео у скупштинским клупама. Угљанинова листа броји 27 кандидата.
Учешће Бошњака у јавном животу, чланство Србије у ЕУ и право грађана Санџака на бржи економски развој и регионалну самоуправу у Републици Србији – неке су од главних тачака програма ове мањинске листе.
12. Милица Ђурђевић Стаменковски – Српска странка Заветници
„У средишту наше политике налази се идеја суверенизма. Српска странка Заветници се залаже за повратак концепту политички независне државе”, пише у изборном програму ове листе.
За Српску странку Заветници Косово је „неотуђиви и саставни део Републике Србије”.
На првом месту кандидата за посланике није лидерка странке, већ аранђеловачки хирург Зоран Зечевић. Милица Ђурђевић Стаменковски, препознатљиво лице Заветника и председничка кандидаткиња, своје име ставила је на број два.
13. Народни блок – Велимир Илић – генерал Момир Стојановић
„Кључна промена у изборним условима мора да буде кривично гоњење оних који тргују утицајем и који скупљају те такозване капиларне гласове. Наиме, Вучићев режим је до савршенства довео ту трговину, где људи доносе 30-50 или више хиљада сигурних гласова и зато добијају или запослење у јавном сектору, било тендерске послове, било какву другу услугу“, рекли су из Народног блока.
Ову листу предводи лидер Нове Србије Велимир Илић и пензионисани генерал Момир Стојановић, који је био и посланик на листи СНС-а. Високо на листи је и Мирослав Паровић, некада члан Двери, па потом оснивач и лидер новосадске Треће Србије која је прерасла у Народни слободарски покрет.
„Не дели, не размењуј територију“, порука је коју су пренели одговарајући на питања о Косову.
14. Сергеј Трифуновић – Покрет слободних грађана
Трифуновићев покрет представио је листу са 158 од могућих 250 кандидата.
У врху листе је и његов страначки функционер Павле Грбовић, као и некадашњи лидер Самосталне либералне странке на Косову Петар Милетић.
„Политика Покрета слободних грађана су људи, а не територија. Дакле, неопходно је отворити сва међународна документа која гарантују косовским Србима људска права, заштиту српској културној баштини. Предлажемо да се отворе сва међународна документа која се тичу Косова, од Резолуције 1244, преко Ахтисаријевог пакета, до Бриселског споразума. Када буду косовски Срби уживали сва људска права гарантована овим документима, онда можемо сести и разговарати и о статусу Косова“, рекао је Милетић.
За ПСГ Србија је веома далеко од фер услова за одржавање избора.
15. СУВЕРЕНИСТИ
Покрет „Доста је било” на ове изборе излази под именом Суверенисти. Предводи их лидер Саша Радуловић, најпре министар привреде у власти Српске напредне странке, а потом оштри критичар и власти и других опозиционих странака.
У врху списка су и страначки функционери Бранка Стаменковић и Војин Биљић. Суверенисти на својој листи имају и новинарку Хану Адровић.
По оцени Радуловића Косово је саставни део Србије и „никаква подела или признање не долазе у обзир”.
16. „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина“ „Алтернатива демократике Схqиптаре – Лугина е басхкуар”
Политичари из Прешевске долине чине најкраћу листу на овим изборима – на њој је једанаест имена.
Предводи их Шаип Камбери из Бујановца, а одмах за њим је Арђенд Бајрами из Прешева. Највише рангирани представник Медвеђе је Бајрам Мустафа, на броју 6.
Главни захтев им је веће учешће у републичким органима, односно да оно буде сразмерно броју Албанаца. Камбери је изјавио да сматра да „Прешево, Бујановац и Медвеђа треба да се припоје Косову”, говорећи о могућој размени територија између Срба и Албанаца.
17. Група грађана: 1 од 5 милиона
Листу са најмлађим кадидатима на гласачком листићу предводе студенткиње Валентина Рековић и Теа Вукадин, које су биле део организације протеста у Србији претходне године.
Главне тачке њиховог програма су – четврта грана власти – одговорност, партнер младима – будућност, реанимација здравства, враћање пензија са каматом и споразум с народом – лустрација и објављивање свих докумената који угрожавају економске и националне интересе.
18. Нек маске падну – Зелена странка – Нова странка
Носилац коалиционе листе Нек маске падну Зоран Живковић изјавио је да „изборни услови никад нису били гори”, али да се морате борити, уместо да „одете на летњи распуст”.
На питање како види решење проблема Косова, Живковић је рекао да „замрзнути конфликт” није добро решење за Србију.
„Стандарди пре статуса. Да се нико на Косову, а посебно не Срби и други неалбанци, не плаше за будућност своје деце, за будућност свог посла.Услов за то је да о Косову почну да преговарају прави људи, а не као до сада ратни злочинци из Приштине и ратни хушкачи из Београда”, рекао је он.
Треба обуставити давање субвенција страним фирмама, а форсирати производњу готових прехрамбених производа – став је ове коалиције.
19. Руска странка – Слободан Николић
Странка која на овим изборима наступа као странка руске националне мањине покушаће да достигне „трећу срећу“.
Партија Слободана Николића не одустаје – 2014. године освојили су нешто више од шест и по хиљада гласова, док су 2016. године тај резултат дуплирали. Николић је и овога пута кандидат на челу листе која је морала да доставља додатне потписе грађана да би кандидатура уопште била успешна.
20. Чедомир Јовановић – Коалиција за мир (Либерално демократска партија, Толеранција Србије, Бошњачка грађанска странка, Странка Црногораца, Влашка народна странка – Партиа неамулуи румâнесц, Либерално демократски покрет Војводине, Удружење Југословена у Србији, АМАРО – Акциона мрежа асоцијација и ромских организација, Удружење грађана „Румуни Хомоља“, Скаска)
ЛДП на изборе излази „упркос, а не због изборних услова”.
Коалиција за мир чуваће европски пут Србије, поручио је њен лидер Чедомир Јовановић.
„Сада сви отворено кажу да без споразума са Косовом нема будућности за Србију у Европској унији. Коалиција за мир је та која неће дозволити да европски пут буде угрожен. ЛДП то никад није дозвољавао до сад, а неће ни након ових избора. За ту политику ћемо тражити подршку грађана Србије”, навео је Јовановић.
21. Покрет Левијатан – Живим за Србију
После два одбијања и контроверзе око прикупљања потписа подршке, покрет Левијатан са коалиционим партнерима успео је да се нађе на гласачком листићу.
Организација која је јавни живот почела тврдећи да се бави заштитом права животиња, сада улази на политички терен, где заступа крајње десну и антимигрантску политику.
„Потписи су крваво прикупљани, долазиле су мајке деце, мајке деце с аутизмом… Све национално оријентисане и родољубиве странке, покрете, и тзв. слободни и провладини медији проглашавају фашистима, а све, због њихове политике која никада неће пристати на присилну вакцинацију, независно Косово и прихват миграната у Србију. Ми нећемо одустати да се боримо за своју отаџбину”, став је овог покрета.
