Жртве Милутина Јеличића Јутке девет месеци након што су га пријавиле за полно узнемиравање остале су без посла, шиканиране су, а једна је морала да напусти Србију.
Полиција, све организације које се баве превенцијом насиља, невладин сектор редовно позивају жртве насиља да пријаве насилнике и силоватеље. Да ли случај полних узнемиравања у општини Брус чији је главни актер челник општине показује да се то ипак не исплати?
– Отишла сам у Немачку, радим шта стигнем док ми диплома не буде нострификована – почиње исповест за „Блиц“ Сандра Милановић, једна од Јеличићевих жртава. Она је својевремено тражила помоћ од Јеличића како би се запослила као васпитачица, за шта се и школовала. Међутим, Јеличић ју је напао у страначким просторијама и рекао да је „секс аконтација за посао“. Након што га је пријавила полицији, а тужилаштво одустало од гоњења, трпела је тортуру и шиканирање. Морала је трбухом за крухом.
– Немам шта да тражим у Брусу. У Немачкој чистим куће код наших људи, али и код странаца, радим у кухињи, било где, било шта… Послодавци су фини људи. Говорим енглески, споразумевам се на немачком и то ми олакшава читаву ситуацију. Предала сам папире и диплому и чекам да се заврши процедура и да почнем да радим као васпитачица – наводи Милановићева.
Каже да јој деца и супруг ужасно недостају.
– Када ме син позове и пита: „Мама, када ћеш кући“, потпуно потонем. Ужасно је све то. Муж брине такође – наводи она.
На питање какве услове тамо треба да испуни да би је примили на посао, каже да је „то цивилизован свет у којем вам не треба партијска књижица нити за посао треба да плаћате сексом“.
Сандрин супруг Славољуб разочаран је односом Бруса према њему и његовој породици.
– Трпим вређање и даље. Напали су ме Јутка и његови на једном састанку странке. Вређали су ме, говорили да је Сандра курва, био сам у шоку. Остали су ћутали – наводи Славољуб Милановић за „Блиц“.
Сандра и Славољуб имају два сина од 10 и 12 година. Славољуб каже да тешко подноси одвојеност од супруге, али да му је најтеже кад види децу да пате.
Снежана Бојић је друга Јеличићева жртва, потпуно заборављена. Њен отац Андреја и Јутка су били школски другови, а када је Јеличић запослио Снежану у библиотеци, почели су проблеми све док није покушао да је напаствује. Тек тада је све испричала оцу. Снежана је после свега имала психичке проблеме, али је данас знатно боље.
– Најважније је да је моје дете добро. Од посла нема ништа. Замислите, завршила је факултет са просеком 9.85, а не може да се запосли. То је срамота Бруса. Покушаћемо у Крушевцу да нађемо неко место за њу – каже за „Блиц“ Андреја Бојић, Снежанин отац.
Марија Лукић, чији је случај једини, по мишљењу тужилаштва, заслужио да буде подигнута оптужница, посао није имала месецима, па се запослила у једној приватној компанији у Крушевцу. Она је за две године, колико је била Јеличићева секретарица, примила 15.000 ласцивних СМС-ова од њега. То што је сваки сачувала било је кључно да оптужница буде подигнута.
– Осим што је отпустио мене, склонио ме из свих управних одбора и једног надзорног одбора, за шта се и не примају накнаде, на његов предлог донета је одлука о уклањању локала мог мужа из центра Бруса иако се тај објекат на истом месту налази 40 година. Јеличић је неумољив, не опрашта – наводи Марија Лукић за „Блиц“.
Осим тога, Лукићева је добијала претње смрћу које је пријавила полицији.
Сандра Милановић – отишла у Немачку
Због угрожене егзистенције Сандра је морала да напусти Србију и посао потражи у Немачкој. Тамо ради помоћне послове док чека нострификацију дипломе.
Одвојена је од породице и то јој ужасно тешко пада. Њен супруг Славољуб упркос свему не жели да напусти Српску напредну странку, иако се и даље суочава са језивим Јеличићевим увредама на свој рачун и рачун своје супруге.
Марија Лукић – свакодневна тортура
Месецима на друштвеним мрежама трпи најгоре увреде, претње линчовањем и смрћу. Због одлуке да пријави насилника остала је без посла. Скупштина општине је на Јуткин предлог донела одлуку да сруши локал њеног мужа, који у центру града постоји већ 40 година.
И Маријина сестра је избачена из Управног одбора вртића, за шта није ни добијала накнаду. Марија је нови посао нашла у Крушевцу у приватној компанији.
Снежана Бојић – остала без посла
Завршила је факултет с просеком 9.85. Њен отац Андреја Бојић тражио је од Јеличића помоћ да је запосли и ускоро је примљена у Народну библиотеку. Међутим, почела су узнемиравања, поруке, све док Јутка није насрнуо на њу.
Тада је све испричала оцу и решили су да случај пријаве полицији. Због злостављања је имала психичке проблеме од којих се лечи. Данас се осећа боље, али посао нема и даље и мале су шансе да ће га икада наћи у Брусу.
Ивана Мастиловић Јаснић Блиц
