Од 5. децембра Србији ће бити забрањено да увози руску нафту преко хрватског нафтовода Јанаф, што је последица ступања на снагу новог пакета санкција Европске уније према Русији. Иако су од забране увоза изузете поједине земље ЕУ, Србија није добила изузеће, а на томе је наводно инсистирала Хрватска. Упркос санкцијама, у Министарству рударства и енергетике наводе за Нова.рс да ће грађани и након 5. децембра моћи да рачунају на сигурно снадбевање свим нафтним дериватима.
Много прашине у Србији подигла је одлука ЕУ о ограничавању цена руске нафте које извозе треће земље. Санкције Русији практично су пренете и на нашу земљу, јер након њиховог ступања на снагу 5. децембра Србија више неће моћи да увози нафту преко Јанафа.
У надлежном министарству међутим кажу да је обезбеђено сигурно снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима, “у чему НИС има важну улогу”.
“После 5. децембра, кад ступа на снагу осми пакет санкција ЕУ према Руској Федерацији, обезбеђено је несметано допремање свих типова нафте које су доступне на слободном тржишту, чиме ће се задржати сигурност снабдевања панчевачке рафинерије”, наводе за Нова.рс у Министарству рударства и енергергетике.
Како истичу, значајна количина нафте коју увозимо није са територија земаља под санкцијама.
“Најважније је да без обзира на енергетску кризу са којом се бори читава Европа, грађани могу да рачунају на сигурно снабдевање свим нафтним дериватима. Поред решавања питања снабдевања, ради се и на повећању залиха сирове нафте, које би уз стабилне резерве нафтних деривата дале додатну сигурност у случају поремећаја на тржишту”, кажу у ресорном министарству.
Одлука о забрани увоза руске нафте за Србију наљутила је чланове српског државног врха, а нарочито председника Александра Вучића, будући да су поједине земље ЕУ изузете од ове забране. То је наводно требало да важи и за Србију, али је, према речима Вучића, и Хрватска инсистирала на томе да не будемо изузети из забране.
“Знали смо ми за ранију одлуку да ће та врста санкција односити према земљама Западног Балкана, али је у међувремену ЕК донела одлуку да нас изузме из тога, а онда се појавила Хрватска са својим предлогом да ми не будемо изузети, а да они, Мађарска, Чешка, Словачка и Румунија буду. То је та промена која се догодила. Ја, нажалост, мислим да нећемо бити изузети и ми се припремамо да купујемо неку другу нафту“, рекао је он у првом моменту.
Касније су међутим пале и теже речи, па је цела ситуација довела до новог заоштравања односа на релацији Београд – Загреб.
„Ја понављам, Хрватска је радила само свој посао који ради од 41. па надаље. Хрватска само ради свој посао, све оно што је радила претходних 70, 80 година. Уопште не кривим“, рекао је председник Србије, полемишући са новинарима из Хрватске.
За забрану увоза руске нафте знало се још и половином године. Вучић је у јуну изјавио да ће Србија због санкција које су уведене на руску нафту бити на губитку око 600 милиона долара.
Он је тада рекао да је ирачка нафта скупља за 31 долар по барелу.
“За Србију важе санкције јер мора танкерима да довезе руску нафту до Омиша у Хрватској, а превоз морем је санкционисан”, рекао је председник Србије.
Када је постало јасно да Србија неће бити изузета из забране увоза, премијерка Ана Брнабић рекла је да ће нас таква одлука ЕУ коштати стотине милиона евра.
„Европска унија је дозволила те санкције на уштрб живота и стандарда свих грађана Србије, укључујући и припаднике хрватске националне мањине. Ово ће нас коштати на стотине милиона евра“, изјавила је Брнабић.
Наташа Латковић Нова