Кратка и гадна историја пропадања демократије у Србији

Од председника Србије Александра Вучића често чујемо како нас по овом или оном критеријуму сврстава у водећу земљу региона, а повремено и међу првих неколико у Европи. Међутим, оцене и извештаји међународних организација годинама уназад, а нарочито у 2020, дају потпуно другачију слику - Србија је “недемократска држава”, која се у последњих 10 година “аутократизовала”, у којој је “опасно бити новинар” и где се на њих и лидере опозиције гледа као на непријатеље.

admin
септембар 30, 2020

0 коментара

8 мин читања
2

 

Србија је јуче добила још једну негативну оцену, убедљиво најнижу у региону. Наиме, у анализи В-Дем Института при Универзитету у Гетеборгу у Шведској, сврстана је у земље које су у задњих 10 година највише аутократизирале и која се као изборна аутократија налази се на 139. месту од укупно 179 земаља.

Према оцени тог института Србија је лошије пласирана у односу на све земље региона – Хрватску, Северна Македонија, БиХ, Црну Гору и Албанију, а на листи је лошије прошла чак и од Косова.

Овакве оцене не би требало за било кога да представљају изненађење, будући да се и у извештајима, које су годинама уназад објављивале релевантне међународне организације, упозоравало да Србија клизи у аутократију, те да медијске слободе опадају откако је за премијера изабран Александар Вучић.

2019 – Србија недемократска држава, хибридни режим и опасност за новинаре

Најоштрији извештај који је објавила организација Фридом хаус објављен је ове године. Наиме, констатовано је да Србија уз Црну Гору није демократска држава, као и да су обе земље сврстане у категорију влада у транзицији или хибридних режима, у којима је власт заснована у ауторитаризму.

Иста организација “избацила” је извештај и у марту ове године, а у ком је писало да се Србија са још тридесетак држава налази у групи са највећим падом слобода у последњих 10 година.

Србија је пала и на лествици медијских слобода, коју праве Репортери без граница. У образложењу те организације истиче се да је наша држава постала земља у којој је опасно бити новинар, да је број напада на њих нагло порастао, те да званичници у комуникацијама са представницима медија све више користе запаљиву реторику.

2018 – Злоупотреба јавних ресурса и куповина гласова

Статус Србије пао је са “слободан” на делимично слободан, оценио је Фридом Хаус у извештају о стању слобода за 2018. То је, како је било наведно, “последица погоршавања изборних услова, континуираних покушаја владе и провладиних медија да уруше независност новинара кроз кампање застрашивања, као и увећање извршне моћи председника Александра Вучића, које је у супротности са његовом уставном улогом”.

Фридом хаус је констатовао и злоупотребу јавних ресурса и куповину гласова на последњим председничким изборима на којима је Александар Вучић освојио 55 одсто гласова. Такође је наведено да је СНС током кампање за изборе 2017. имала значајне финансијске олакшице у односу на политичке ривале и додатне бенефиције из јавних ресурса, укључујући злоупотребу јавног сервиса и јавних аутобуса за превоз симпатизера на митинге.

 

“Вучић је остао премијер током предизборног периода, без јасне границе између званичних и предизборних активности”, писало је у извештају.

У исто време Репортери без граница објавили су још један пад Србиј и томе за 14 места Светском индексу медијских слобода. Аутори извештаја наводе да је Србија, под влашћу председника Александар Вучића, за пет година постала место у коме новинарство није безбедна професија нити ужива подршку власти.

2017 – Вучић заробио државу

Да демократија у Србији четврту годину за редом бележи пад, констатовано је 2018. године. Како је оценио Фридом хаус, погоршање је забележено у свим посматраним категоријама – од независности медија и цивилног сектора, до државног управљања и локалне власти.

Србија је тада, заједно с Хрватском, Црном Гором, Мађарском, Румунијом и Бугарском, сврстана у групу “полуконсолидованих демократија”, али је у тој ионако проблематичној групи најлошије оцењена.

“Александар Вучиц́ у Србији и Мило Ђукановиц́ у Црној Гори заробили су своје државе, претварајуц́и их у механизме који служе за јачање њихових партија”, наводи се у извештају Фридом Хауса и додаје да је националистичко подстрекивање које је довело до сукоба у Југославији, поново омиљени речник политичара.

И у 2017. забележен је пад Србије на листи медијских слобода и то за 10 места.

“Под влашћу председника Александра Вучића, Србија је постала земља у којој није безбедно бити новинар. Ово је јасно из алармантног броја напада на новинаре који нису истражени, решени ни кажњени, као и из агресивних кампања које провладини медији воде против истраживачких новинара”, наводи се у извештају Репортера без граница.

2016 – Помаци у евроинтеграцијама поништени на изборима

И пре четири године констатовано је да се демократиај у Србији погоршава, те да је реч о тренду који траје две године. Тај временски период поклапа се са избором лидера СНС за премијера.

“Док су побољшања била видљива у неким областима повезаним са приступањем Европској унији, она су поништена негативним догађајима у изборном процесу, демократској владавини и слободи медија. Као резултат, оцена демократије у Србији је пала на најнижи ниво од 2005”, оценио је Фридом хаус у свом извештају, у ком је Србије остала у категорији полуконсолидованих демократија.

И у 2016. Србија је пала на ранг листи слободе медија Репортера без граница, а у образложењу се наводи да медијске слободе опадају откада је Александар Вучић, некадашњи министар информисања за време власти Слободана Милошевића, дошао на место премијера маја 2014. године.

Наташа Латковић  Нова

Последње