У извештају се истиче и снажна отпорност националних система током пандемије ковида-19 која је показала важност способности одржавања система провера и равнотеже и владавине права.
Нови годишњи извештај приказао је стање у погледу владавине права у ЕУ у целини и анализе по државама чланицама, анализирана су нова кретања од септембра 2020. и продубљена оцена питања утврђених у претходном извештају узимајући у обзир учинак пандемије ковида-19.
Извештај о стању владавине права у државама чланицама за 2021. темељи се на методологији и обухвату претходног извештаја, а у фокусу су четири кључна елемента: правосудни системи, оквир за борбу против корупције, медијски плурализам и слобода медија и остала институционална питања у вези са системом провера и равнотеже. Када је реч о правосуђу, у извештају се наводи да готово све државе чланице предузимају реформе својих правосудних система, али међу њима постоје разлике у погледу опсега, облика и напретка.
У низу држава чланица предузимају се кораци за јачање независности правосуђа путем реформи које се односе нс пример на судска већа, именовање судија и независност и аутономију државног тужилаштва.
Додаје се, међутим, да је неколико држава чланица наставило да спроводи реформе којима се слаби заштита независности правосуђа, што изазива, односно појачава постојећу забринутост због појачаног утицаја извршне и законодавне власти на функционисање правосудног система. Сем тога, у неким државама чланицама, политички напади и поновљени покушаји подривања судија или правосудних институција додатно угрожавају независност правосуђа. Од доношења извештаја 2020. Суд ЕУ поново је потврдио важност ефикасне судске заштите за очување владавине права.
И на крају, пандемија ковида-19 изнела је на видело хитност потребне модернизације правосудних система и нагласила потенцијал дигитализације, пише у извештају.
По питању оквира за борбу против корупције, у извештају се наводи да су државе чланице ЕУу том погледу и даље медју најуспешнијима на свету, с десет држава чланица које се налазе међу првих двадесет на попису земаља које се сматрају најмање корумпираним.
Неколико држава чланица тренутно доноси или ревидира националне стратегије или акционе планове за борбу против корупције. Многе од њих предузеле су мере како би појачале превенцију против корупције и оквире за интегритет, укључујући правила о сукобу интереса, транспарентности лобирања и спречавању праксе „ротирајућих врата“.
Изазови, међутим и даље постоје, наводи се, посебно у вези с крвичним истрагама, кривичним прогоном и применом санкција за корупцију у неким државама чланицама. Важни или врло сложени случајеви корупције наставили су да се појављују у разним државама чланицама, у неким државама ресурси додељени за борбу против корупције нису увек адекватни, док у другима и даље постоје сумње у ефикасност истрага, кривичног прогона и пресуда кад је реч о случајевима корупције на високом нивоу. Свеукупно гледано, пандемија је успорила реформе и доношење одлука у случајевима корупције у неким државама чланицама, констатује се у извештају.
Медијски радници у Европи изложени притиску
Везано за медијски плурализам и слободу медија у извештају се указује да су због пандемије ковид-19 новинари и медијски радници у Европи изложени великом притиску и додаје да је, с обзиром на рекордан број безбедносних упозорења новинарима и недавне трагичне догадјаје, потребно позабавити се тим питањем у целој ЕУ.
Алат за праћење плурализма медија (Медиа Плуралисм Монитор) 2021. – кључни извор информација за извештај о владавини права – упућује на опште погоршање ситуације за новинаре у неколико држава чланица.
Нису сва регулаторна тела за медије слободна од политичког утицаја и постоји висок ризик политичког уплитања у медије у неким државама чланицама.
Информативни медији имају кључну улогу у информисању грађана током пандемије, иако је низ рестрикција новинарима отежао посао. Пандемија је била окидач и за озбиљне економске проблеме за сектор медија, због чега су неке државе чланице донеле програме подршке за информативне медије. Таква се подршка мора примењивати на транспарентан начин и праведно.
У извештају се још наводи и да су од прошле године неке државе чланице наставиле с уставним реформама у циљу јачања систрема провера и заштитних механизама, а неке су недавно увеле мере за повећање транспарентности законодавства и повећање учешћа грађана.
Све у свему, систем провера и равнотеже на националном нивоу, укључујући парламенте, судове, омбудсмане и друга независна тела, одиграо је кључну улогу током пандемије ковид-19 која је била тест отпорности за владавину права. Истовремено, додаје се, постоје изазови за законодавни поступак, као што су изненадне измене и убрзани поступци, или за систем оцене уставности.
Такође, наводи се, у већини држава чланица постоји подстицајно окружење за цивилно друштво, али оно се у некима и даље суочава с озбиљним изазовима, било да је реч о намерним претњама од стране органа власти, неадекватној заштити од физичких или вербалних напада или неадекватном нивоу заштите темељних права која јамче његов рад..
Ти су се проблеми, оцењује се, делимично погоршали у контексту пандемије ковид-19.
Такође, додаје се, низ недавних догадјаја изазвао је забринутост у погледу поштовања надредјености права ЕУ која је од кључне важности за функционсање правног поретка ЕУ и једнакост држава чланица у ЕУ
Као наредни корак, Европска комисија позвала је Савет ЕУ и Европски парламент да на темељу извештаја одрже расправе о владавини права уопште и по државама чланицама, а националне парламенте и друге кључне учеснике да наставе с интензивирањем расправа на националном нивоу.
Такође, државе чланице позивају се да предузму ефикасне мере у вези с изазовима утврђеним у извештају, а Европска комисија изражава спремност да помогне у тим напорима.
