Председник Србије Александар Вучић прво је најавио да ће се састати са руским председником Владимиром Путином 17. или 18. јуна, неколико дана пре избора, а да ће он потом 24. јуна, на Параду победе отпутовати у Москву и тамо представљати Србију. До првог најављеног сусрета Вучића са Путином ипак није дошло, а према последњим информацијама до тога састанка би требало да дође 23. јуна.
Ипак, ови састанци са руским званичницима непосредно пре или после избора, за српског председника постали су устаљена пракса. Наиме, пред председничке изборе који су одржани 2. априла 2017, Вучић, који је тада био и премијер Србије и кандидат за шефа државе, састао се 27. марта са Владимиром Путином, који му је пожелео успех на изборима.
То је био једини пут да је Вучић успео да се састане са руским председником непосредно пре избора, али је зато убрзо по затварању бирачких места одлазио у престоницу Русије. То се догодило 21. марта 2014, пет дана након парламентарних избора у Србији, али је званично образложење било да је у Москву отпутовао због лекарских прегледа.
Сусрет са Путином догодио се и месец дана после ванредних парламентарних избора 2016, а пре састављања нове владе. И тада је саопштено да је у Русију допутовао због лекарских прегледа, али је потврђено да ће у оквиру његовог боравка у Москви доћи до састанка и разговора са Путином.
Минић: Преференције Москве за састављање владе
Јелица Минић, председница Европског покрета, наводи за Нова.рс да је већ устаљена пракса да се око избора разговара на високом нивоу са државницима или високим представницима Руске Федерације.
“Ни ова посета Лаврова, нити најављени одлазак Вучића у Москву не одступа од те праксе. То је, с једне стране, порука домаћој публици да чувамо добре односе са Русијом и да је Русија важан актер и на домаћој и међународној сцени. Са друге стране, то је порука међународној зајединици, а поготово уочи посете САД-у и разговорима у Белој кући на тему дијалога Београда и Приштине. То је порука која иде у Брисел, али и преко океана”, сматра Минићева.
Упитана колико је важна подршка руских званичника властима у Србији пред изборе и колики је њихов утицај на састављање владе, будући да се сусрети на високом нивоу одржавају и после избора, она каже да по њеном мишљењу тај утицај постоји.
“Русија је и раније изражавала своје преференције у састављању владе. Може се очекивати да ће то покушати и овог пута”, наводи Минићева.
Савковић: Сусрети са Путином да би се стекао утисак да власти уживају подршку Кремља
Марко Савковић из Фонда за политичку изузетност каже да је прича о утицају Руске Федерације на састављање будуће владе на нивоу спекулација, али наводи да свакако Русија “цени” када у влади има министара који инсистирају на односима са Москвом и Руску федерацију сматрају партнером.
“Партије на власти су увек желеле да имају добар однос са званичном Москвом, због њене меке моћи у Србији. Са друге стране, покушајте да замислите ситуацију у којој Русија отворено подржава неку српску опозициону странку на изборима”, истиче Савковић.
Он наводи да састанци српских званичника са руским пре или после избора морају да се догоде како би се потврдила та специјална веза између Србије и Русије или како би се у јавности стекао утисак да власти у Београду уживају подршку Кремља.
“Свака страна у том односу користи ону другу. И тако ће бити док не видимо да се решење Косова убрзава. Ни једна ни друга страна нема разлог да од тог односа одустане”, закључује Савковић.
Наташа Латковић Нова.рс
