Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић изјавио је данас да произвођачи поврћа из Албаније „освајају тржиште Србије“ и да би зато држава требало да „агресивније подржи“ домаће пољопривреднике подстицајима и увођењем прелевмана.
„Прелевмане би требало увести не само за млеко него и за поврће, а највећа заштита домаћих пољопривредника је помоћ државе у виду подстицаја. Овогодишњи буџет за подстицаје, када се одбију дуговања државе из претходних година, износи 50 милијарди динара, а потребно је да буде бар 100 милијарди динара годишње“, рекао је Алексић на седници Одбора Скупштине Србије за пољопривреду.
Алексић је истакао да више не сме да се угаси ниједна фарма крава, свиња и ниједан воћњак.
„Да бисмо то спречили, мере и програми подршке пољопривреди морају бити јасни и предвидиви. Пољопривреда ће опстати ако млади који живе на селу одлуче да наставе да се баве производњом. Ако они оду, а тај тренд постоји, онда ће на селу остати стари и пољопривреда ће се угасити, што је реална опасност“, додао је Алексић.
Алексић је рекао да је велики проблем и то што многе локалне самоуправе „не схватају важност пољопривреде, па су им пречи сајмови и новогодишњи концерти“.
„У Рачи општина за пољопривреду издваја пет милиона динара годишње, а буџет туристичке организације износи 13 милиона динара“, рекао је Алексић.
Алексић је питао министарку пољопривреде Јелену Танасковић када ће бити расписани конкурси за подстицаје за ову годину, пошто су претходних година расписивани чак и на крају године.
Шеф посланичке групе Народне странке рекао је да је Јелена Танасковић „једина министарка пољопривреде која је показала вољу и жељу да нешто направи у свом ресору“.
„Нису то не знам какви кораци, али види се труд и то није лако урадити у запуштеном и запостављеном ресору у којем није било одговорности. Од пољопривреде у Србији живи милион и по људи и пољопривреда је највећи послодавац“, навео је Алексић.
Алексић је додао је добро што је почела исплата дуговања пољопривредницима за претходне године, као и то што је министарство орочило исплату дуговања до краја марта.
„Добро је да ће све мере опредељене за 2023. годину бити исплаћене ове године, јер је пољопривредницима недостајала предвидивост и сигурност. Када неко конкурише за средства, он рачуна на тај новац и тако планира своју инвестицију и производњу, а када не добије новац, он је у проблему и не верује држави и људи полако одлазе са села“, закључио је Алексић.
