„Домаћинство Милана Гојковића из Мраморца је пример правог српског домаћинства којем држава мора да помогне и у којем два брата обрађују 40 хектара земље, производе млеко и имају тов јунади. Проблем је што су они препуштени сами себи, плаћају насјкупље гориво у Европи, не могу да дођу до вештачког ђубрива неопходног за производњу“, рекао је Алексић у разговору са мештанима Мраморца.
„Само кроз субвенције, које су од 2012. године умањене са 12.000 динара по хектару на 4.000 динара изгубили су 32.000 евра, а цена за производе које продају је непредвидива у будућности“, додао је Алексић, који се бави пољопривредном производњом у Трстенику.
Алексић је навео да Гојковићи имају тракторе „ИМР Раковица“ и „ИМТ“, који су произвођени у Србији, али данас „српски сељак купује кинеске и индијске тракторе, за које држава даје субвенције“, уместо да је задржана домаћа производња у домаћим фабрикама које је требало субвенционисати „како би наши радници радили у њима“.
„Исто важи и за произвођаче воћа. Смедеревска Паланка је крај познат по производњи хиљада тона вишања, а произвођачи сваке године имају велике проблеме са противградним ракетама, јер држава није у стању да купи довољан број ракета. Стрелци су плаћени само 4.000 динара месечно. Противградне одбране готово да и нема, што наноси велику штету производњи“, рекао је Алексић.
Алексић је истакао да се „зато крче вишњари и људи више не улажу у производњу“.
„Држава која није у стању да плати противградне ракете и стрелце показује да апсолутно не брине о српском селу и пољопривреди“, закључио је Алексић.
