Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић изјавио је данас да је буџет за пољопривреду за 2023. годину „апсолутно недовољан“ јер држава планира да за подстицаје пољопривреди, од које живи милион и по људи у Србији, издвоји готово колико и за Национални стадион – око 540 милиона евра.
„То је слика и прилика односа државе према пољопривреди – буџет за стадион је исти као и за подстицаје пољопривреди, која није приоритет државе, а учествује у бруто друштвеном производу (БДП) са 10 одсто, док добија тек између четири и пет одсто од укупног буџета“, рекао је Алексић на седници Одбора Скупштине Србије за пољопривреду, шумарство и водопривреду на којој је разматран буџет Министарства пољопривреде за 2023. годину.
Алексић је истакао да пољопривреда није приоритет за државу, што показују мали подстицаји чија исплата касни годинама, попут премија за млеко, подстицаја за биљну производњу и за рурални развој.
„Подстицаји које сте пред изборе подигли са смешних 4.000 динара по хектару на 8.000 динара далеко су од довољних, јер су 2012. године износили 12.000 динара по хектару, а сада су драстично поскупели гориво, ђубриво и инпути за пољопривредну производњу“, рекао је Алексић министарки пољопривреде Јелени Танасковић.
Алексић, који се бави пољопривредном производњом у Трстенику, навео је да је у свету наступила „велика криза хране“, а да Србија има огромне потенцијале, али се не обрађује између 800.000 хектара и милион хектара обрадивог земљишта.
„Србија је могла да профитира у ситуацији светске кризе. Погледајте улагања у пољопривреду у ЕУ, која су неколико пута већа него у Србији. Нису њихови пољопривредници паметнији од наших, него им њихове државе дају више пара, а наши пољопривредни произвођачи се сналазе како знају и умеју и онда престају да се баве производњом“, рекао је Алексић.
Алексић је навео да се у последњих 10 година буџет за пољопривреду кретао између између три одсто и пет одсто од укупног буџета, али да је увек реализовано мање од планираног.
„Недовољан је укупан буџет Министарства пољопривреде од 80 милијарди динара за 2023. годину, од којих је за подстицаје пољопривреди предвиђено 68,7 милијарди динара, и недовољно је све испод 100 милијарди, што је Народна странка захтевала у свом програму економских мера“, рекао је Алексић.
Алексић је додао да није познато колика су дуговања према пољопривредницима из ранијих година, јер би значајан део буџета за 2023. годину могао да буде искоришћен за враћање дугова државе из 2021. године и 2022. године.
„Или ћете можда рећи пољопривредницима да им нећете ништа исплатити“, упитао је Алексић министарку Јелену Танасковић.
