Регионална сарадња и јачање односа са суседима приоритети су Владе Србије, истакла је премијерка Ана Брнабић на неформалном скупу премијера земаља Западног Балкана.
„Чланство у Европској унији стратешко је опредељење Србије“, нагласила је премијерка, подсећајући да је „Србија посвећена регионалној сарадњи и напретку региона Западног Балкана ка ЕУ“.
На састанку који је био затворен за медије, премијерка је говорећи о прекограничној сарадњи у свим сегментима, рекла да, у погледу инфраструктурних пројеката, наши приоритети остају ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч („Ауто-пут мира“), реконструкција и модернизација пруга Ниш-Димитровград, Будимпешта-Београд, Београд-Ниш и Београд-Бар, обилазница око Београда, као и радови на Сави и Дунаву као главним пловним путевима.
Учесници састанка на првој сесији разговарали су о Транспортној заједници Југоисточне Европе, за који је Уговор потписан на Самиту о Западном Балкану недавно одржаном у Трсту.
Премијерка Брнабић нагласила је да је Србија званично поднела кандидатуру за седиште Секретаријата Транспортне заједнице ЈИЕ у Београду.
„Београд је важно саобраћајно чвориште и има одличне везе са целим регионом“, рекла је председница Владе Србије.
Додала је да је „тренутак да се успостави договор о седишту Секретаријата, чиме би цео регион демонстрирао одлучност да се развија кроз интензивирање сарадње у свим областима“.
Брнабићева је конкретно предложила да сваки кабинет одреди особе које би биле задужене за сарадњу привредних комора у региону.
Навела је да је Влада Србије сачинила је свеобухватан план активности председавања Србије ЦЕФТА током 2017. године.
Говорећи на сесији посвећеној сарадњи у области трговине и услуга, инвестиција и дигиталне економије, Брнабић је рекла да је „циљ тих мера либерализација трговине услугама“.
Брнабићева је изјавила да Влада Србије наставља да спроводи економске реформе, унапређује услове пословања и јача поверење инвеститора.
Подсетила је да је ММФ оценио да су резултати које постиже српска економија изнад очекивања, пре свега услед јачања јавних финансија, унапређења структурних мера и повећања поверења привредног сектора.
„Посебно бих издвојила извештај Светске банке који указује да је Србија остварила значајан напредак у реформи јавне управе у 2016. години, што је снажна порука да се интензивно ради на смањењу административних баријера“, рекла је премијерка и додала да је дигитална економија, о којој се све чешће говори у свету, један је од њених приоритета.
Јер, како је рекла, јачање ИТ сектора, оснаживање предузетништва и подизање стартапова су иновационе делатности развојне области у којима Србија види своју шансу да ухвати прикључак са четвртом индустријском револуцијом и придружи се економски развијеним земљама.
Брнабићева је истакла и да Србија са својим знањем и креативношћу, има све шансе да буде регинални лидер у прихватњу промена које дигитализација доноси.
Координатори при кабинетима премијера за примену акционог плана
Најавила да ће ускоро бити именовани координатори при кабинетима премијера који ће пратити примену акционог плана за регионално економско повезивање.
„Циљ је да договор из Трста не остане само мртво слово на папиру“, истакла је Брнабићева.
„Договорили смо се, и то је највећи закључак за данас, да на нивоу кабинета председника влада имамо координаторе и да у наредне две до три недеље сви дамо имена тих регионалних координатора који ће заједно са привредним коморама радити на имплементацији акционих планова“, каже Брнабићева.
Истиче и да ће председници влада најмање једном месечно добијати извештаје како иде имплементација акционог плана и где би евентулно морало и политички да се реагује, ако то не иде довољно добро.
Брнабићева је додала да су одржани и састанци са представницима Светске банке, као и европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом.
„Имамо много бољу сарадњу и чини ми се да ћемо заједно као регион кренути напред и дати поруку да као регион постајемо много стабилнији“, сматра премијерка.
Брнабићева је навела да је добила позив да учествује на Стратешком форуму на Бледу 4. септембра и да ће то бити њен следећи састанак посвећен регионалној сарадњи, са председником Владе Словеније и министрима словеначке владе.
Хан: Премијери разговарали о примени договореног у Трсту
Комесар ЕУ за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан изјавио је да су премијери Западног Балкана разговарали о примени договора са самита у Трсту.
Хан, који заједно са потпредседником Светске банке Сирилом Милером присуствовао скупу, рекао је да су „учесници разговарали о примени 115 тачака“ договорених у Трсту.
Хан је навео да, „иако је трговинска размена роба између земаља чланица ЕУ и нација Западног Балкана удвостручена у последњих 10 година на вредност од 46 милијарди евра, билатерална везе у региону се нису промениле“.
„Стварање економског подручја је нешто што подржава (њихове) европске аспирације, али и помаже бољој перспективи земаља. На крају, све се чини у интересу грађана, побољшањем животних услова грађанима“, рекао је Хан.
Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић рекао је да је пажња била усмерена на јачање економске сарадње, као и да Западни Балкан са готово 20 милиона становника може бити врло привлачан простор за врло озбиљне инвестиције.
Евидентно је, рекао је Звиздић, да постоји велики број баријера, али, додао је, да постоји и велики простор за унапређење трговинске размене и примену и реализацију битних инвестиционих пројеката који би овога пута имали регионални карактер.
Учесници скупа у Драчу најавили су организовање конференција у наредном периоду на којима ће бити презентоваби озбиљни инвестициони пројекти регионалног карактера, а за коју су сви исказали интерес.
„Разговараћемо и о лакшем приступу европским фондовима, од стране држава Западног Балкана, јер све више сазрева мишљење да Западни Балкан мора једном убрзаном динамиком постати интегративни део Европске уније“, закључио је Звиздић.
Црногорски премијер Душко Марковић оценио је да је сусрет у Драчу био прилика да се у оквиру договорене платформе оствари даљи привредни раст и запошљавање, посебно младих.
„Чињеница да се премијери земаља Западног Балкан често на овакав начин састају и разговарају о овим темама је гаранција да ћемо имати резултате из таквог начина рада, рекао је Марковић.
Албански премијер Еди Рама, који је био домаћин данашњег премијерског скупа земаља региона у Драчу, поручио је да најважније да се о свим проблемима на Балкану разговара на највишем нивоу.
Рама је истакао да је за 10 година извоз земаља Западног Балкана у Европску унију удвостручен, али да се и даље много губи на бирократским процедурама због којих роба чека на границама.
Потребна је, такође интензивнија сарадња у борби против криминала јер, како је рекао, криминал нема ни заставу, ни националност, а не познаје ни границе.
Скуп премијера одржан је у резиденцији „Мелиса“, где је претходно Рама, приредио пријем добродошлице.
Међу учесницима скупа су били и представници Сталног секретаријата Коморског инвестиционог форума (КИФ), прве заједничке институције у региону коју су основале привредне коморе тих земаља.
