Реално је очекивати да ће се највећи број земаља евро зоне у 2023. години и суочити са рецесијом. – рекао је професор доктор Горан Андјелић члан Економског тима Покрета СРЦЕ.
„Србија, као тесно наслоњена на те земље, такође може да очекује овај тренд. Инфлација у Србији је на годишњем нивоу (октобар 2021. – октобар 2022.) била на нивоу од 15%, утицај и природа фактора који су довели до ове инфлације се не смањује, тако да се може очекивати да ће се инфлација још извесно време кретати у овим оквирима са тенденцијом благог пораста. Имајући све то у виду као логично се намеће питање објективности пројектованог буџета за 2023. годину.
За грађане је, каже Анђелић, неважно колика ће им бити примања у еврима, јер робу и услуге плаћају у динарима, тако да ће се реално у 2023. години наставити даљи значајни пад куповне моћи становништва. Највише ће бити погођени сиромашни слојеви становништва, јер инфлација је већ до сада „појела“ значајан део њихових прихода, уз чињеницу да су највише поскупеле кључне животне намирнице (јаја 44%, млеко 66%, месо 30%). Уосталом, инфлација је двоцифрена, а зараде су реално порасле за три одсто.
Буџетом за 2023. годину је предвиђено 10,5 милијарди задуживања, од чега 5,5 милијарди за враћање доспелих дугова. Камате на зајмове су високе, нова задуживања ће представљати значајан притисак на буџет. Истовремено, на рачуну трезора има око 330 милијарди. И то у условима инфлације, где новац из дана у дан губи своју реалну вредност.
Овакав буџет није реалан, не може бити одржив, креиран је на популистичким принципима, па ће због тога грађани идуће године осетити највећи удар на сопствене новчанике, јер не само да ће инфлација утицати на реално смањење зарада, него ће и додатно задуживање испоставити рачун свакоме од нас за још 850 евра. Тиме је ова власт сваког грађанина Србије до данас задужила за 2.283 евра, а сваку четворочлану породицу са скоро 10.000 евра, што ће морати да враћају и наша деца и унуци, а нас нису питали“, закључује Анђелић.
