База Страначка каса коју је ЦИНС објавио прати све пријављене приходе и расходе 40 странака и група грађана у Србији у последњих девет година. Ево шта ти подаци показују.
Након више од деценије на власти и низа убедљивих изборних победа, Српска напредна странка је и финансијски најмоћнија политичка партија у Србији. Она је на пример могла да само новцем који је у претходних девет година добила из буџета за финансирање редовног рада, финансира трошкове редовног рада 38 других странака и група грађана. И да јој остане кусур.
Подаци из ЦИНС-ове базе Страначка каса, у којој се налазе сви приходи и расходи странака од 2015. до краја 2023. године, показују да је СНС у том периоду из буџета за редован рад приходовао око 49,2 милиона евра док су други у исте сврхе потрошили око 46,5 милиона евра. Међу осталих 38 странака и група грађана се налазе и они који заједно са СНС-ом чине владајућу већину, као што је Социјалистичка партија Србије. Тако да када би се поредиле финансије странака из владајуће коалиције и опозиције, разлика би била још већа.
Од 40 најважнијих странака и група грађана који се налазе у бази једна никада није трошила новац за редован рад – група грађана окупљена око Вука Јеремића 2017. године.
Иначе, странке добијају новац за финансирање редовног рада само ако на изборима пређу цензус и освоје места у локалној, покрајинској или републичкој скупштини. Колико ће тачно новца добити зависи од резултата на изборима, а тај новац се дели сразмерно освојеним гласовима.
Тако је и захваљујући резултатима на изборима, СНС осигурао да буде финансијски доминантан. Оваква финансијска надмоћ им је између осталог омогућила да, како смо писали 2021. године, купе више некретнина у Србији вредних укупно око 1,9 милиона евра. Осим за потребе странке, те некретнине су вредне и зато што могу бити јемство на основу ког ће подићи кредит, а могу се и изнајмити или продати.
Такође, писали смо и како је Српска напредна странка 2014. променила Закон о финансирању политичких активности и омогућила да се новац са рачуна за редован рад може користити и за изборе. Како је тада за ЦИНС рекао Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија, те измене се односе на све странке, али се код СНС-а највише тај ефекат примећује.
„То је нешто што су они користили вероватно највише, због чињенице да имају највише посланика па су највише и могли да пренесу”, каже Ненадић.
Адвокат Владимир Тупањац који је некада радио у Сектору за контролу финансирања политичких активности Агенције за спречавање корупције каже да то показује да у политичком животу код нас нема равноправности.
„Имајући у виду да је свакако нестало идеја и идеологија, мислим да може да се каже сасвим слободно: они који имају више новца побеђују на изборима.“
Листа „најбогатијих“
Из буџета, поред новца за редован рад, странке добијају и за изборне кампање. Оне могу и саме да прикупе новац из других извора као што су донације грађана и правних лица, чланарине, изнајмљивање имовине или такозване „остале“ приходе, где странке пријављују оно што се у остале категорије не уклапа. Између осталог то долази од камата, продаје имовине или наплате трошкова након судских поступака.
Део њихових „станара“ су и јавне институције, а стучњаци са којима смо причали ту праксу сматрају неприхватљивом и виде је као још један начин да странка добија новац из буџета.
Сви остали политички актери су далеко испод ове две странке по приходима.
На основу свега овога, СНС је за девет година приходовао укупно око 76,1 милион евра, од чега око 68,1 милион евра из буџета. Остатак је углавном долазио из донација, а о сумњи у њихову законитост ЦИНС је већ писао.
Друга по приходима је Социјалистичка партија Србије. Она је у периоду од 2015. до краја 2023. године приходовала око 25,7 милиона евра али код њих разлика између новца из буџета и других извора није толико велика као код СНС-а. Наиме, они су из буџета приходовали око 13,3 милиона евра, а још око 12,4 милиона евра од грађана, издавања некретнина и осталих прихода. ЦИНС је већ писао да је СПС наследио велики број некретнина по Србији и од њиховог изнајмљивања је у протеклих девет година зарадио око 3,8 милиона евра.
Колико новца добијају политичке партије и групе грађана у Србији
из буџета, од фирми и грађана; од 2015. до краја 2023. године у еврима; филтрирајте податке по годинама кликом на мени испод
Ипак, финансијска моћ владајуће странке може бити и много већа јер се у извештајима странака не виде други приходи који су или недозвољени или у сивој зони. Подсетимо да је у новембру прошле године, пред парламентарне и локалне изборе, новинарка ЦИНС-а успела да се инфилтрира у кол центар владајуће странке. Одатле је сваког дана више од 100 људи звало грађане и питало да ли ће гласати за СНС. Они су новац за то добијали у кешу, а новинарки ЦИНС-а је два пута нуђено и оно што се колоквијално зове „куповина гласова“.
СНС је негирао да овај кол центар има икакаве везе са њима, што је Агенција за спречавање корупције прихватила. Тужилаштво још увек испитује овај случај.
Владимир Тупањац наводи да приходи из буџета нису једини ресурс владајуће странке.
На списак додаје и провладине медије (који су после привилеговани када се даје буџетски новац кроз конкурсе), функционерску кампању, злоупотребу јавних ресурса у корист владајуће странке, црне фондове, као и финансирање од стране такозваних „трећих лица“.
„Све је то заправо финансијска моћ. Ако ти некога можеш негде да запослиш, иза свега тога стоје државни ресурси. И тај који финансира то треће лице и тај црни фонд, он то исто ради зато што си му ти дао пре тога јавна средства преко јавне набавке, да он направи профит и део тог профита онда врати странци.“
Проблем је што многи случајеви злоупотреба остају без последица, о чему смо такође писали.
Највише за Пинк
Странке највише новца троше на режијске и „остале“ трошкове, али и финансирање изборних кампања.
Подаци које смо прикупили показују да је СНС странка која је дала убедљиво највише новца на оглашавање током кампања у ових девет година и ти трошкови доминирају у односу на њихове остале трошкове. Од укупно скоро 75,2 милиона евра расхода, 30,3 милиона евра је дато на оглашавање.
Највећи добитник оваквог располагања новцем владајуће странке у Србији је телевизија Пинк којој су напредњаци исплатили око 8,4 милиона евра, више него Првој, Б92 и Хепију заједно.
После Пинка, највише од оглашавања од СНС-а током избора профитира РТС којем је за ових девет година исплаћено скоро 5,4 милиона евра.
Колико политичке партије и групе грађана у Србији троше
трошкови за оглашавање, режије, рекламни материјал, догађаје, усавршавање и остало; од 2015. до краја 2023. године у еврима; филтрирајте податке по годинама кликом на мени испод
Међутим, и у овом случају подаци из извештаја не дају потпуну слику. Истраживање ЦИНС-а је показало како је користећи закупљене термине уместо обичних промотивних спотова на Пинку, владајућа странка долазила до знатно јефтиније промоције током избора. Реч је о више од 2,8 милиона евра, које напредњаци у изборним циклусима 2020. и 2022. године на овај начин нису платили.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза тада је за ЦИНС објаснила како повлашћено куповање огласног простора обесмишљава демократски процес.
„Повлашћени огласни простор у прајм тајму (ударном термину прим.аут) указује да је то неравноправна изборна утакмица.“
Додала је и да оне који су због повлашћене цене више времена на телевизијама људи временом почињу некритички да прихватају као једину могућу варијанту.
Такође, писали смо и да су Пинк и Хепи отписале Српској радикалној странци више од 800 хиљада евра дуга, као и да дугови које странке остављају иза себе у кампањама нису реткост.
Остали трошкови и усавршавања
Око 27,6 милиона евра су странке подвеле под остале трошкове. У пракси се дешава да из извештаја странака не може да се види где је завршио овај новац. На пример, СНС је у 2018. дао око 845 хиљада евра за „политички маркетинг и истраживања“. Из извештаја се не види ко је тај новац добио.
Слично је и са новцем који су странке потрошиле на рад са чланством и њихово усавршавање. У протеклих девет година оне су дале нешто мање од 9,4 милиона евра на то, од чега највише СНС – око 4,6 милиона евра.пола милијарде.
Наиме, Закон о финансирању политичких активности обавезује политичке субјекте да најмање 5% новца из буџета, а које су добиле за редован рад, потроше на рад са чланством или за њихово усавршавање.
Јединствена Србија коју је предводио Драган Марковић Палма је организовала посету Паралији, као и Аква парку и Музеју воштаних фигура у Јагодини. Српска радикална странка је штампала књиге. Многи су плаћали разне обуке за чланове, а виде се и трошкови за пријеме поводом Божићних празника или рачуне за храну и пиће.
Међутим, често се и не зна коме тај новац иде.
Тако је, на пример, СНС у 2022. години дао око 410 хиљада евра за обуку чланства. У самом извештају се не види коме је тај новац отишао.
Након што је Државна ревизорска институција (ДРИ) контролисала овај извештај, откривено је да је око 37 хиљада евра добила немачка фирма Беуст&Цоллеген Интернатионал. Један од партнера у тој фирми, Кнут Флекенштајн, био је посланик Европског парламента и посредник у дијалогу власти и опозиције у Србији. Међународни стручњак са којим је ЦИНС причао објаснио је како овај случај указује на могући сукоб интереса, имајући у виду Флекенштајнову улогу у дијалогу. Још око 370 хиљада евра су дали Wестминстер Дигитал, фирми из Лондона. Њихов задатак је био да функционере и чланове СНС-а обуче за самостални рад из области дигиталног маркетинга. Уговори са СНС-ом су им се завршили мање од месец дана пред изборе 2022.
Владимир Тупањац сматра ову праксу проблематичном зато што може да доведе до тога да се неке битне чињенице сакрију од јавности.
„Тамо где су велики износи у питању, а нарочито ако су те фирме спорне, треба инсистирати на детаљима јер они могу указати на могућу корупцију или неке друге неправилности.“
Ilustracija: CINS/Zoran Miodrag; Foto: MUP, TV N1, JSP produkcija, Medija Centar
Теодора Ћурчић Цинс
