Скупштина Града Београда заседа у четвртак, на дневном реду је ребаланс буџета, а међу ставкама о којима ће одборници расправљати налази се и пројекат „Београд паметан град“. За већину Београђана једна велика непознаница, а за напредњаке, чини се, још један механизам за черупање буџета. Како за Нову упозорава Никола Јовановић из ЦЛС, преко овог пројекта ће се склапати сви они уговори за које је „пожељно“ да остану тајни. Склапаће се директном погодбом, без тендера, тако да ће послове опет добијати фирме блиске СНС, али тако да јавност остане ускраћена за многе битне информације о томе како се троши градски новац.
Председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић заказао је за четвртак, 30. октобра, седницу Скупштине града на којој ће се расправљати о предлогу новог ребаланса градског буџета за ову годину.
Уочи ове седнице стижу упозорења о плановима градске власти да се задужи пет милијради продајом имовине, како би били покривени дефицит и јавни дуг.
Центар за локалну самоуправу посебно је упозорио на пораст нетранспарентног трошења новца, углавном у оквиру пројекта “Београд паметан град”, који обухвата, како појашњавају, све ставке преко којих се избегава отворени поступак, као и објављивање закључених уговора.
Управо је ЦЛС пројекат „Боеград паметан град“ означио као најбоље чувану тајну градске власти.
У изјави за Нову, Никола Јовановић из Центра за локалну самоуправу каже да је све што се у буџету подведе под „Београд паметан град“ волшебно ослобођено обавезе обавештавања јавности о свим његовим елементима и трошењу пара.
„Управо преко овог пројекта је успостављена „платформа за безбедност“ вртића и школа у Београду и дат посао фирми Атлас Сецуритy доо за чак 8.7 милијарди динара. Под капом овог пројекта је подведена и набавка инфотабли на стајалиштима јавног превоза у вредности од 3 милијарди динара, као и набавка терминала за аутобусе и израда апликације у вредности од 1.6 милијарди динара. Ту је највише профитирала фирма Бус Логиц из Пожаравца“, каже Јовановић.
Када је о фирми Atlas Security реч, треба подсетити да они од Града добијају унсосне послове често и без тендера, а осим званичних ангажмана дешава се да “припомогну” и у ситуацијама када власт “чувају” од народа. Тако су у марту ове године испред Скупштине града насртали на грађане, а њихово возило пробило је и блокаду код Правног факултета у Београду. Ова фирма летос је добила посао од Града на основу ког че патролирати београдским рекама, надгледати и контролисати како купаче, тако и рад сплавова и свих пловила.
Говерићи о послу који је ова фирма добила за надзор школа, Никола Јовановић из ЦЛС наводи да је до сада око 5.000 постављрено камера у београдске школе, а да градоначелник на иницирању овог посла није умео да објасни како и где ће бити потхрањивани снимци, да ли ће приватне фирме за обезбеђење њима управљати и које тачно, као и зашто се овај пројекат није спровео преко МУП-а Србије, који једини има законске надлежности за ове послове.
Јовановић наводи и да је овакав начин пословања кроз „Београд паметан град“ – плодно тло за додељивање послова СНС фирмама, имајући у виду да у потпуности недостаје транспарентност.
„Све личи на приватне послове, јер нико није консултован и сви су у мраку. Иако се ради о парекселанс јавном домену“; каже Јовановић.
Портал Нова.рс упутио је питање Секретариајту за информисање Града Београда питање да ли пројекти у оквиру „Београд паметни град“ не иду на отворени поступак, а закључени уговори су не објављују, односно да ли су тајни. До објављивања овог текста нисмо добили одговор.
Ребаланс доноси и поскупљења пројеката
Осим нетранспарентности, нови ребаланс буџета доноси и пројекте, чија цена расте, рокови се пролонгирају.
Председница београдског одбора Странке слободе и правде и посланица Мила Поповић изјавила је да је у ребалансу буџета града Београда цена пројекта Линијског парка порасла за још 129 милиона динара, па сада достиже готово 10 милијарди динара.
„Рокови се поново померају, иако су радови започети још у јануару 2022. године, када је Горан Весић обећао да ће парк бити готов за три године. Три године су прошле а Београђани и даље гледају градилиште“, навела је Мила Поповић у саопштењу.
Према њеним речима, занимљиво је да радове изводи конзорцијум на чијем челу је фирма Цонцорд Wест, позната по „напредњачким уговорима“, заједно са још неколико привилегованих извођача.
„Линијски парк је одавно прешао из категорије јавног добра у инвеститорску шему“, рекла је Мила Поповић и додала да се прави се терен за зграде „Давора Мацуре (Алта банка), Марине Дорћол, Звонка Гобељића (купио ИМР и гради стотине хиљада квадрата), Младена Грујића (посланик СНС и власник парфимерије Лилy и многих предузећа) и сличних који су ту покуповали земљу“.
„Иза приче о ‘уређењу простора’ крије се иста напредњачка формула: уговор без одговорности, милијарде без контроле и пројекат без краја. То није парк, то је њихов приватни коридор за профит“, навела је Мила Поповић.
Aleksandar Šapić Foto:Milica Vučković/FoNet
Андрија Лазаревић Нова
