Ни после два конкурса нови директор није изабран, иако је Младену Петковићу мандат истекао 21. децембра. Извори НИН-а тврде да је суштина спора у томе што трговац оружјем Слободан Тешић лобира да Петковић остане на том месту још четири године, али свог фаворита има и помоћник министра одбране Ненад Милорадовић. Док се они свађају предузеће тоне све дубље, а власника, државу, као да није брига за то.
Ситуација у Застава оружју, најстаријем индустријском предузећу на Балкану, које на јесен обележава 170 година рада, никада, осим у Првом и Другом светском рату и током НАТО бомбардовања, када је порушено близу половине производних објеката, није била тежа него крајем прошле и почетком ове године. Дугови државне фабрике за производњу наоружања и војне опреме премашили су 20 милијарди динара. Сасвим симболично, достигли су 170 милиона евра, у просеку по милион евра за сваку годину постојања. Од тога, око 100 милиона евра су неизмирене пореске и друге обавезе према држави на свим нивоима, па је Влада Србије недавно одлучила да држава Србија и 15 локалних самоуправа (Крагујевац, Београд, Краљево, Нови Пазар, Јагодина, Чачак, Трстеник, Баточина, Кнић, Ивањица…) конвертују своја потраживања у улог у капитал крагујевачке војне фабрике. Финансијски стручњаци тај потез упоређују са пресипањем из шупљег у празно, јер од те конверзије тешко да ће бити неке вајде, како за дужника, Застава оружје, тако и за његове повериоце.
осебан је проблем што је губитак фабрике за 36 милиона евра већи од вредности укупног капитала. То заправо значи да је најстарија и најзначајнија домаћа војна фабрика практично банкротирала, иако власт званичну одлуку о банкроту настоји да избегне по сваку цену, како би, с једне стране, сачувала какав-такав социјални мир у радничкој престоници Шумадије, а с друге стране избегла оправдане критике да је таквом расплету сама допринела, јер је погубном кадровском политиком довела предузеће у готово безизлазну ситуацију. Као да све то није било довољно, власт је у последња три-четири месеца новим марифетлуцима везаним за избор новог генералног директора, додатно закомпликовала ситуацију, гурајући крагујевачку фабрику оружја и њених око 2.500 радника у последњи чин дугогодишње агоније.
Цео текст можете да прочитате у новом броју недељника НИН
