Заговорници рударења у режији страних компанија у Србији ових дана потежу и “аргумент” невиђеног раста бруто домаћег производа (БДП) ако се то догоди.
На страну што организам/држава која се „храни сама собом“ не може то чинити вечито јер ни ресурси нису вечити, али да погледамо колико раст БДП, који се иначе посматра као неолиберално недодирљиво “божанство”, реално показује “здравље” и напредак једне економије или њен утицај на стандард грађана. Генерално а и конкретно у Србији.
Званично, БДП једне земље је збир нето коначних продаја робе и услуга обављених на њеној територији у току године (извоз се третира као коначна продаја чим напусти територију земље), односно збир финалне потрошње, инвестиција и извоза са одузимањем вредности увоза, или, по доходовној формули збир зарада, амортизације и профита.
Да ли је исцрпљивање природних богатстава, сеча шума… доказ здравије привреде и напретка јер улазе у БДП, док рецимо добровољни рад, брига о деци или немоћним члановима породице, производња хране за домаћу употребу а не за тржиште нису, јер нису регистроване у званичним статистикама.
Какав је то допринос економији Србије, када стране рударске компаније задржавају 95 одсто прихода које износе ван Србије, а држава од ренте узима тек пет одсто?
Да ли се загађења природе рачунају у “минус допринос” БДП иако је негативни утицај очигледан?
У многим земљама ЕУ, а у Србији од 2014. године, у БДП су укључени приходи од трговине наркотицима, проституције, кријумчарења оружја, приходи од сиве економије, крађа… Ради се о процењеним приходима и било би интересантно сазнати како наше статистичке институције процењују те приходе, да ли држава спречава те приходе или “навијају” да они буду већи да се хвалили већим БДП? И да ли тако повећан БДП значи и веће благостање за државу?
У Србији су додатно искривљени подаци о значају БДП за стање њене привреде.
Изношење профита страних компанија (често субвенционисаних), банака, осигуравајућих кућа, малопродајних ланаца… најчешће легалним путем по законима ове земље, практично “поништава” њихов статистички допринос расту БДП Србије и даје лажну слику висине БДП.
Конвертовање динарског БДП у евро или долар по прецењеном курсу динара је такође аномалија висине БДП, али је то нека друга тема.
