Социјално раслојавање у једном друштву има негативне последице за економски раст али је и разлог за озбиљне политичке и друштвене нестабилности са ефектом “социјалне бомбе”.
Социјалне разлике у Србији већ попримају драматичне размере а већу социјалну неједнакости у Европи, по подацима Евростата, имају само Литванија, Летонија, Румунија и Бугарска.
Разлог је у ниском редистрибутивном капацитету пореза на доходак, социјалних трансфера… али су прави разлози, поред ових, много већи и озбиљнији.
Период транзиције је средњу класу у Србији готово потпуно уништио иако је она у сваком друштву њен најстабилнији део и мотор развоја. На раслојавање утиче и убрзана промена власничких односа у корист богатих.
Забрињавајуће делују подаци о социјалним разликама у Србији. УНИЦЕФ упозорава да прошле године укупно 122.518 деце није могло да задовољи основне животне потребе, односно живели су у домаћинству чија су примања мања од 12.000 динара месечно.
Према званичним подацима РЗС, у 2022. години стопа ризика од сиромаштва износила је 20 одсто.
Чак 800.000 људи спада у групу апсолутно сиромашних што значи да не могу да задовоље животне основне потребе, немају одговарајуће стамбене услове и приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама и не могу да се запосле.
Сваки осми становник Србије у 2023. године располаже са мање од 12.000 динара на месечном нивоу, што је двоструко више него 2022. године, према исртаживању УНИЦЕФ-а.
Раслојавање се види и по приходима/зарадама грађана. Од оних који имају зараду, готово две трећине не достиже просечну зараду, а 60 одсто пензионера прима пензију испод просечне.
Још горе је онима који немају никаква примања. Незапосленима али и онима који не припадају категоријима „запослени“ и „незапослени“, него спадају у такозвано радно неактивно становништво, а ту групу чини и 250.000 старијих од 65 година који немају право на пензију.
Са друге стране, мали број људи се енормно богати.
Ако је тешко поверовати непровереном податку (?) да у Србији има 48 доларских милијардера и 33.000 милионера, онда је доста реалнији податак Блумберга да 5.570 особа има богатство веће од једног милиона долара, док десет људи има богатство веће од 100 милиона долара, а две особе више од милијарду долара.
Према подацима Цредит Суиссе, пак, број доларских милионера у Србији се удвостручио у последњих 10 година и са око 1.500 у 2013. години се попео на око 3.000 у 2023. години.
Форбс наводи да нова српска пословна елита обрће милијарде и да пословну пенетрацију имају да захвале „пословним везама са државом и јавним предузећима“, наводећи да „11 лица у свом власништву, посредно или непосредно, имају најмање 140 предузећа регистрованих у Србији и иностранству.“
Док једни у девизној штедњи, само у банкама у Србији, имају више од 12 милијарди евра (само на 897 партија на имена лежи 1,3 милијарде), други своје егзистенцијалне проблеме решавају задуживањем код банака и то преко стамбених кредита (5,8 милијарди евра) и готовинских/кеш кредита и кредитних картица за више од шест милијарди евра у динарима.
