Основни циљ Народне банке Србије, утврђен Законом о НБС и другим пратећим актима, јесте постизање и очување ценовне стабилности и спровођење политике такозване циљане инфлације на основу Меморандума о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији НБС.
Дакле, не би требало да постоји позванија институција у земљи од НБС која би могла да одговори на питање који су разлози раста цена у Србији и која би са Министарством финансија предложила мере за ублажавање негативних ефеката раста цена.
Изгледа, међутим, да невоља Србије није само инфлација као економски феномен општег раста цена, већ и инфлација неодговорних изјава повезаних са „инфлацијом незнања“.
Са правом је изјава гувернерке НБС да је „кромпир поскупео 152 одсто јер су људи после пандемије почели да организују свадбе и славља и да је због повећане потрошње (и суше) дошло до раста цена кромпира“ изазвала буру незадовољства у јавности.
Осим што је једино погодила сушу као разлог, остали део изјаве говори о елементарном непознавају разлога инфлације у Србији.
Оно што зна сваки пољопривредни произвођач у Србији, изгледа не зна гувернерка или је то можда уопште не интересује.
Раст цена кромпира није узрокован већом потражњом него великим растом улазних фактора који утичу на крајњу цену кромпира.
Цена готово свих инпута код производње кромпира су просечно веће између 30 и 50 одсто.
Само је ђубриво поскупело 300 одсто, а ту је и раст цена енергената повезаних са производњом и транспортом.
Дакле, у питању је инфлација трошкова а не инфлација тражње, како нас убеђује гувернерка. Како код кромпира и других пољопривредних производа, тако и осталих производа и услуга.
Када утврдиш погрешну дијагнозу проблема, као што ради НБС и терапија ће сигурно погрешна.
Уместо да се реагује на праве узроке инфлације, пре свега смањивањем ПДВ-а и укидањем или смањивањем акциза, изгледа да се чека смиривање инфлације у свету, односно да прође сама од себе.
Чак и да се неутралише ефекат такозване увозне инфлације, она ће у Србији са оваквом реакцијом државе остати на високом нивоу са озбиљним последицама на стандард грађана и привреду земље.
