„Да ли је то идеал који грађанима нуди министар финансија Синиша Мали, који се хвали да ће минимална зарада стићи минималну потрошачку корпу до краја 2023. године? По минималној потрошачкој корпи, месечно за одећу и обућу по члану домаћинства одлази 387 динара, за здравље 489 динара, за превоз 754 динара, за телефоне 330 динара или по 500 динара месечно за културу и рекреацију. За храну и безалкохолна пића, тај износ је око 17.500 динара месечно или 585 динара дневно“, рекао је Боровић.
„Примања испод минималне потрошачке корпе има три милиона грађана Србије, не рачунајући децу која примају социјалну помоћ, јер приходе мање од 39.000 динара остварују око 1,2 милиона пензионера, 900.000 запослених радника, 250.000 старијих од 65 година који нису стекли право на пензију и 600.000 оних без посла“, додао је Боровић.
Боровић је навео да је Србија постала држава неподношљивих социјалних разлика, иако медији под контролом власти убеђују грађане да је стање супротно и да се никада није боље живело.
„Већина народа осећа велики раскорак између медијских хвалоспева и реалног живота, јер са својим примањима не могу да плате рачуне и да се прехране“, рекао је Боровић.
Боровић је додао да се бруто друштвени производ исказује у еврима, иако је реч о динарском параметру претвореном у евре по постојећем курсу, па је тако исказан БДП нереалан, јер је контаминиран годишњом инфлацијом и прецењеним курсом динара.
„Власт се, међутим, никада не ’хвали’ висином БДП-а по глави становника, који је реалнији показатељ стандарда грађана. Не ’хвали’ се са разлогом, јер је Србија ту на самом дну Европе, и у региону је успешнија само од успешнији Албаније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине“, рекао је Боровић.
Боровић је навео да „ни тако низак износ БДП-а по глави становника није доступан великој већини становника Србије“.
„Слична је манипулација и са просечним платама, која се израчунава преко збира свих зарада подељеним бројем оних који зарађују и не показује реалне приходе већине запослених. Медијана приходи међутим показују, да око 80 одсто људи у Србији има мање приходе од просечне плате, а да само 20 одсто запослених има просечну или плату која је већа од просечног износа“, закључио је Боровић.
