Упркос медијским упињањима да се покаже да смо на фантастичном економском путу, статистика је неумољива.
По БДП по глави становника, Србија је на самом дну европске лествице. Шта је “пошло по злу”, ако смо 2024. године по овом параметру бољи у региону само од Албаније, БиХ, Северне Македоније, а у Европи још од Молдавије и Украјине. А 2008. године смо били бољи од свих ових земаља али и од, на пример, Белорусије или Црне Горе које су нас претекле. Уместо да по друштвеном производу и стандарду “претичемо друге, други претичу нас”.
Последњих готово две деценије један од кључних економских приоритета свих влада је привлачење страних директних инвестиција са убрзањем у последњих 12 година. У том циљу владе су страним корпорацијама чиниле све могуће уступке, какве ретко или нигде не могу добити. Политичари се тиме хвале, представљајући као успех долазак страних компанија и нова радна места, иако никада до сада нису рађене анализе финансијских ефеката, односно трошкова и користи политике субвенционисања страних инвеститора.
Страни инвеститори ће остати у земљи само ако су наднице ниже него у другим земљама, а то је бедна предност Србије. Или ако су енергенти јефтинији него у земљама из којих долазе, а и ту предност можемо изгубити потписаним споразумом о енергетској диверзификацији.
Постоји стална претња инвеститора да би они у сваком тренутку могли отићи, само ако им било која од погодности буде ускраћена. Због тога им држава нуди све више уступака због страха да ће они напустити Србију, држећи државу као таоца страних компанија.
Зато пореско ослобођење у одређеном периоду, зато олакшице или ослобађања од комуналних трошкова, такси и намета… Често им се толеришу утаје пореза, не врши се ваљано или уопште контрола трансферних цена.
Све веће и веће субвенције се подразумевају. Страни инвеститори манипулишу пореским билансима и износе из Србије неопорезоване профите. Почетна улагања инвеститора се убрзо неутралишу одливом капитала из земље и профита остварених у Србији. Ако томе додамо симболично ангажовања домаћих коопераната и добављача од стране страних инвеститора, онда од обећаног трансфера знања и технологија нема ништа.
