Као што би било погрешно административно одређивати цене неких артикала или имитирање трговинских маржи, Народна странка сматра да је погрешно и да се Влада Србије договора о смањивању цена одређених роба директно са трговинским ланцима, јер ће то бити само краткорочно и неуспешно “решење”, као што је било и прошле године под кодним називом “паризер”.
Тиме се неће сачувати угрожени стандард већине грађана. Главни узрочник нереално високих цена у малопродаји, поред општих генератора инфлације, јесте и понашање највећих трговинских ланаца.
Злоупотребљавајући привилеговани олигополски положај на тржишту који им је држава омогућила, они разним паратрговинским инструментима врше притисак на цене кроз додатне трошкове које намећу добављачима, како домаћим произвођачима тако и увозницима.
Условљавани да пристану на „кондиције“, односно обавезе на које они морају да пристану да би им се роба уопште нашла на рафовима мега маркета, принуђени су да „у старту“ дижу добављачке цене за више од 30 одсто.
Добављачи, између осталог, морају да пристану на рабат који им диктира трговински ланац (има чак 10 врста рабата у оптицају), на сконто на превремено плаћање, стимулације за отварање новог продајног места, бесплатно прво пуњење, једнократну уплату за сваки производ који ће бити у продаји (такозвани листинг), уплату за рекламни летак, накнаду за маркетиншке услуге… Укупно, више од 30 кондиција.
Ако се том додају неоправдана кашњења у роковима плаћања, једнострани раскиди уговора, наплате услуга које нису обављене или уговорене, наметање обавеза учествовања у снижењима, акције смањења набавне цене на терет добављача, наплате различитих накнада попут накнаде за истраживање тржишта… Онда је јасно да Влада Србије мора законски да ограничи укупне кондиције на 10 одсто добављачке цене, чиме ће оне аутоматски бити ниже у мегамаркетима за око 20 одсто, а тиме и дугорочније приступачне сада озбиљно угроженим грађанима Србије.
