За само 10 дана амбасадор Србије у САД Марко Ђурић потписао је два уговора са лобистичким кућама “КАРВ комуникејшн” и “БГР Гавермент Аферс”. Вредност ова два уговора, не рачунајући додатне трошкове, коштаће Србију милион и 320.000 долара за годину дана.
Задатак ових лобистичких кућа је сличан, а основно им је да омогуће представницима српске амбасаде релевантне контакте са службеницима америчке владе, невладиним организацијама и медијима у САД.
Задатак КАРВ-а је и да промовише и објашњава “различите политике Владе Србије и иницијативе кроз контакт са медијима и релевантним групама са седиштем у САД”.
Саговорници Данаса се питају шта онда ради амбасадор Марко Ђурић, ако лобистичке куће морају да му обезбеде контакте са америчким званичницима и зар то није његов основни и свакодневни посао. Нико не може бити бољи лобиста од амбасадора који представљају земљу.
Оцењују да је то једноставно разбацивање пара, као да је Србија пијани милионер и да циљ тог ангажмана није спашавање угледа Србије, већ спашавање Вучићевог образа..
„Сама чињеница да је Марко Ђурић, амбасадор Србије у САД у изузетно кратком року потписао два уговора за ангажовање компанија на лобирању према америчком естаблишменту и медијима говори пуно. Пре свега, то потврђује да нам позиције, комуникација и могућност продора до релевантних саговорника нису задовољавајући и да је потребно укључивање поменутих компанија да би се продрло до одређених, нама важних структура“, напомиње за Данас каријерни дипломата у пензији Бранка Латиновић.
Она оцењује и да ангажовање тих компанија при том није ни мало јефтино, а да за сада не зна какви ће бити ти ефекти.
„Шта ћемо и колико добити плаћањем фирми за лобирање видећемо ускоро“, каже она и оцењује да ни једна страна фирма не може бити успешнија од наших дипломатских представника.
Додаје да оно чиме ће се компаније за лобирање бавити заправо спада и опис послова и задатака било ког нашег дипломате.
„То што је наведено да је њихов посао укључивање „релевантних контаката са службеницима америчке владе, невладиним организацијама и медијима у САД“ или што ће помагати промовисању „различитих политика владе Србије и иницијативе кроз контакт са медијима и релевантним групама“ заправо спада у опис послова и задатака сваког амбасадора Србије и његовог тима“, каже Латоновићева.
Према њеним речим ангажовање тимова за лобирање отвара низ других питања, у првом реду квалитета и способности дипломатског кадра да одговори својим редовним обавезама.
„Више сам него изненађења сазнањем да у опису посла лобиста спада и обезбеђивање релевантних контакта са представницима америчке владе. Амбасадор Србије је тај који треба да има сталну радну линију комуникације са релевантним личностима америчке владе. То јесте тежак посао, али се он гради постепено, негује и одржава. Дипломатија је напоран и захтеван посао, иза сваке посете, разговора су месеци мукотроног рада да се они реализују. За рад у дипломатији није довољно само знање, већ и способност за тај посао, да сте продорни, истрајни, да имате добре контакте, да имате вештину да то и постигнете. Сваки диоломатски задатак је и велики изазов, али га морате сами урадити, сами се ангажовати“, објашњава Латиновић.
Додаје и да је приоритет рада сваког дипломате објашњавање иницијатива српске политике кроз ширење говора и изјава, а то ће сада за нас радити лобисти..
Она признаје да су САД велика, сложена држава, а да је број наших представника у дипломатско- конзуларном представништву недовољан да може изблиза да покрије све те потребе.
„Ангажовање компанија за лобирање на другим нивоима ми је разумљиво и оправдано, али не и да оне отварају пут за контакте са владиним структурама. То је задатак амбасадора сваке земље и зна се како се то ради. Амбасадор је тај који је уједно и највећи лобиста своје земље и ту је веома битна његова репрезентативност и моћ комуникације. И данас се сећам једног наступа на ЦНН, Ивана Вујачића, нашег бившег амбасадора у САД. Његов „амбасадорски стил“ наступа, одлично формулисани одговори и изванредан енглески, учинили су да је сам водитељ програма, чувени Јим Цланцy, био више него изненађен, а камере су пропратиле његов израз лица. На жалост, таквих наступа наших амбасадора сада нема, не само на ЦНН“, оцењује саговорница Данаса.
Срећко Ђукић, дипломата у пензији, скептичан је да ће Србија ангажовањем лобиста добити нешто .
„Нећемо добити ништа. Ми дајемо паре некој америчкој лобистицкој фирми, а њихово лобирање се бележи у Србији као ‘успех’ режима у поправљању његовог пољуљаног рејтинга. Једноставно то је разбацивање пара, а Србија притом, изгледа као пијани милионер“, каже Ђукић.
Он сматра и да спска држава нема дипломатију, а ту што има држава јој не зна да постави задатак, јер је политика Србије конфузна и неразумљива, а за Америку ретроградна.
„Никакво лобирање и милиони који се дају не могу да замене професионалну дипломатију и способног амбасадора у Вашингтону“, напомиње Ђукић.
Данас је покушао да сазна због чега је Србији у овом тренутку, када се говори о одличној сарадњи са САД, потребно појачано лобирање и шта наша земља очекује од тог ангажовања, али шеф српске дипломатије, као ни наша амбасада у САД нису одговарали на наша питања.
Kristofer Hil i Aleksandar Vučić Foto: Instagram/Buducnostsrbijeav
