Како пише портал Н1, Београђани ће у децембру гласати за нови сазив градског парламента након што је градоначелник Александар Шапић поднео оставку, очекује се и расписивање ванредних парламентарних избора, али је извесно да на бирачким местима овог пута неће бити гласачких листића са именима кандидата за одборнике у београдским општинама.
Ванредни локални избори биће одржани у четрдесетак градова и општина чији су челници поднели оставке до 2. октобра, а то није учинио нити један председник неке од 17 градских општина у Београду. По свему судећи, избори за одборнике београдских општина сачекаће редован термин, а то је период између почетка јуна и краја августа следеће године.
Опозиционе партије које технички организују или подржавају протесте против насиља наступиле су на београдским изборима 2022. године у три колоне – Уједињени за победу Београда, Морамо и Ајмо људи, док је сада сасвим извесно да ће на предстојеће изборе изаћи на једној листи и врло вероватно поправити прошлогодишњи изборни резултат.
Тај резултат заправо није лош за опозицију на територији ГО Гроцка. Наиме, званични подаци показују да је СНС 2022. у овој приградској општини добио испод 50 посто гласова, али због такзваног преливања били би у могућности да самостално формирају власт. Укрупњавање опозиције, статистички гледано, допринело би да СНС у Гроцкој нема потребну већину за формирање власти.
Резултати избора 2022
Врло могућ је и јединствени наступ странака десне оријентације, или барем излазак у две колоне, чиме би била избегнута могућност да нека од њих остане испод цензуса. Укрупњавање на опозиционом делу политичког спектра могло би да пошаље позитиван сигнал не само присталицама тих странака, већ и једном броју апстинената, који би тако имали разлог више да се појаве на биралиштима.
Треба истаћи да ванредне локалне изборе, изузев београдских, није тражила ни опозиција, иако се чини да је „једним ударцем могла да убије две муве“ – да освоји власт и у престоници и у десетак градских општина. Основ за такву тврдњу представља број гласова који су опозиционе партије добиле у београдским општинама на прошлогодишњим градским изборима.
Захтевом за раздвајање избора опозиција лако може да постигне и аутогол, јер је изласност на одвојеним локалним изборима по правилу нижа него кад се одржавају истовремено са парламентарним и/или председничким. А мањи број бирача углавном више погодује власти, која на све дозвољене и недозвољене начине своје гласаче много лакше изводи на биралишта него опозиција.
Нема сумње да је свега тога свестан и Александар Вучић, који о свему одлучује иако то не спада у његове формалне надлежности, па је „послушао“ опозицију и раздвојио локалне од парламентарних избора. Не рачунајући већ поменутих четрдесетак градова и општина, за које је, осим у случају Београда, проценио да носе (нај)мањи ризик по власт.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић/Н1
