Данас ће Генерална скупштина Уједињених нација донети одлуку да ли ће усвојити Резолуцију о Сребреници, која је претходних дана постала тема број један у региону. Процедура каже да текст резолуције може да се повуче непосредно пред седницу, али уколико буде на дневном реду, за шта су велике шансе, онда ће се гласати простом већином. Најједноставније речено, да би се данас гласало потребно је да у сали буде најмање 97 чланова ГСУН, а за усвајање резолуције потребно је да „за“ буде већина присутних.
Око 16 сати почеће седница Генералне скупштине Уједињених нација (УН) на којој ће се расправљати о Предлогу резолуције о Сребреници који је подигао тензију и “прашину” широм Србије, али и региона.
Непосредно пред гласање постоји могућност да предлагачи Немачка и Руанда повуку предлог, па се у том случају не би ни расправљало или гласало.
Будући да су шансе за то готово нереалне, предлог ће највероватније бити на дневном реду и за њега може да гласа свака од 193 чланице ове међународне организације.
Битно је напоменути да ниједна држава у Генералној скупштини нема право вета, као што је случај у Савету безбедности па ако се предлог нађе на дневном реду, о њему мора и да се гласа.
Одлуке се доносе консензусом или гласањем
Правилником ГСУН, одлуке се доносе консензусом односно акламацијом или гласањем. Консензусом би нацрт резолуције био усвојен без гласања, међутим, за то је потребно да све државе буду сагласне око текста нацрта резолуције. Јер, уколико се само једна држава противи, онда консензус није постигнут и иде се на гласање.
Будући да се Србија, Русија и Кина противе, извесно је да консензуса неће бити и да ће државе морати да се изјасне о предлогу.
Гласа се простом или двотрећинском већином
Као и у већини међународних организација, одлуке се доносе простом или двотрећинском већином. Проста већина подразумева да у сали постоји довољан број земаља да заседање почне и да већина од тог броја чланица гласа за усвајање предлога. Гласање двотрећинском већином се примењује за теме међународног мира и безбедности, што овде није случај. Резолуција о Сребреници је подведена под тему култура мира, тако да ће се за њу дефинитивно гласати простом већином.
Дакле, да би се данас приступило гласању, председавајући треба да констатује да је у сали присутно најмање 97 чланова, а да би Резолуција била усвојена потребно је да за њу гласа проста већина. Гласови суздржаних се не броје.
Очекивања власти у Србији
Власт у Србији је означила да ће бити успех уколико број гласова за резолуцију буде испод 100 и уколико неке утицајне државе подрже званични Београд.
Председник Александар Вучић изјавио је да не искључује могућност да ће Грчка на Генералној скупштини УН подржати Резолуцију о геноциду у Сребреницу и да очекује да имају мање од 100 гласова.
„Разговарао сам са нашим пријатељима, они очекују више од 100 гласова „За“ од 193 земље, а ми очекујемо да имају мање од 100 гласова „За“. Све што буду имали испод значи озбиљну поделу“, рекао је Вучић и додао:
„Добар део људи неће ући на гласање, многе муслиманске земље неће ући јер се плаше реакције (великих сила)“, поручио је он.
Резолуцију су предложиле Немачка и Руанда, а спонзорисале још 34 државе, међу којима су земље Квинте и све бивше југословенске републике осим Србије и Црне Горе.
Уз предлагаче Немачку и Руанду, спонзори резолуције су: Албанија, Аустралија, Аустрија, Бангладеш, Белгија, БиХ, Бугарска, Чиле, Данска, Естонија, Финска, Француска, Холандија, Хрватска, Ирска, Исланд, Италија, Јордан, Канада, Лихтенштајн, Литванија, Луксембург, Малезија, Маршалска Острва, Норвешка, Нови Зеланд, Пољска, САД, Северна Македонија, Словенија, Шведска, Турска, Велика Британија и Вануату, наводи се у нацрту документа.
У нацрту резолуције се подсећа на пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу и Међународног суда правде у Хагу, којима је злочин у Сребреници окарактерисан као геноцид.
У коначни текст убачена су и два амандмана које је предложила Црна Гора и којима се понавља да се „кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може односити на било коју етничку, верску или неку другу заједницу у целини“, као и „чврста посвећеност одржавању и јачању јединства у различитостима у Босни и Херцеговини“.
Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANE
Данило Савић Нова
