Болнички капацитети посвећени палијативном лечењу болесника у терминалном (завршном, неизлечивом) стадијуму болести, пружају неопходну сигурност болесницима у решавању или ублажењу физичког и психичког бола, или шире гледано, њихове свеукупне патње.
У свету је прихваћен норматив да је на милион становника потребно 80 кревета за палијативну негу. Тренутно, Србија има само 146 кревета немањених палијативном збрињавању болесника. Процењује се да око 16 000 болесника у нашој средини, на годишњем нивоу, захтева палијативну негу.
Позитивна је одлуке Министарства здравља Републике Србије да се, после неразумног чекања од две године, „Ковид болница“ у Батајници укључи у пружање здравствених услуга, између осталог, и за болеснике којима је потребно палијативно лечење. Ово решење, по мени, може бити само привремено/ палијативно јер не испуњава неопходне услове за палијативну негу: доступност (близину) за породице болесника и тимове који учествују у палијативном збрињавању, као и одсуство једнокреветних соба са пратећим садржајима.
Светска искуства говоре да болнички капацитети за палијативну негу морају бити бројнији, мањи и ближи породицама корисника. Друго, треба знати да палијативно збрињавање осигуравају/спроводе интердисциплинарни тимови које чине лекари различитих специјалности, медицинске сестре и техничари, фармацеути, физиотерапеути, радни терапеути, социјални радници, свештена лица, волонтери и, што је најважније, чланови породица. Због значајне разилике у палијативном збрињавању одраслих и деце, потребно је формирати посебне мултидисциплинарне тимове за збрињавање деце.
Зато у Србији треба искористити (реновирати, опремити и довести у функцију) бројне, слабо или неискоришћене, болничке капацитете. Једно од могућих решења, после изградње нове Инфективне клинике Клиничког центра Србије на истој локацији од скоро три хектара земље, је реновирање две постојеће зграде клинике и њихово довођење у функцију палијативне неге. Ово решење, које обезбеђује велики број једнокреветних соба и (релативну) близину породицама и (не)медицинским тимовима, усвојили су, на писмени предлог и образложење стручног колегијума Инфективне клинике КЦС, Министарство здравље Републике Србије и Институт за јавно здравље „Батут“ далеке 2014.године.