Народни посланик и председник Ресорног одбора Србија центра за здравство проф. др Драган Делић изјавио је да здравствени систем Србије личи на запуштену ливаду „са бар двадесетак појединачних или групних, вишеслојних или вишезначних проблема“.
„Промене које налажу транспарентне тендере, знање, искуство, визију, строжу контролу трошења финансијских средстава, бољу организацију и руковођење утемељено у ауторитету знања и морала – остале су по страни, готово маргинализоване и заборављене. Зато се као чврста константа, од почетка деведесетих година прошлог века, умножавају и одржавају бројни проблеми у српском здравству: слаби резултати у области промоције зравља и спречавање болести, запостављена примарна здравствена заштита, неуједначени исходи лечења, вишемесечно и вишегодишње чекање на дијагностичке процедуре и лечење, неповезаност пружаоца услуга, корупција итд“, рекао је Делић у интервјуу за недељник Нови маган.
Према његовим речима, здравствени систем мора да буде организован тако да сваком грађанину ове земље здравствена заштита буде доступна, ефикасна и безбедна за све осигуранике.
„Три године организованог, синхронизованог и промишљеног рада, уз учешће свих релевантних фактора, сматрам разумном одредницом за утемељење и реализацију нове здравствене политике у Србији“.
Делић је навео да су протеклих година донета бројна исхитрена и погрешна решења у области људских ресурса попут забране одобравања специјализација и других.„Ми смо 2021. имали 1.800 специјалиста мање него 2011, а специјалисти су ти који носе и развијају здравствени систем. Зато предлажемо да кадровска политика буде планска, дугорочна, промишљена, свеобухватна, етички утемељена и развојна“.
Делић је додао и то да власт не улаже у здравствно образовање становништва које се, према његовом мишљењу, мора реализовати, пре свега, кроз примарну заштиту.
„Грађане треба упознати са тиме да је у Закону о здравственој заштити записано да је појединац дужан да чува сопствено здравље, али и здравље других. Самодовољност, коју нам је понудио неолиберализам као изузетно примамљив избор, није прихватљива уколико она угрожава друге људе. Излаз је искључиво у образованим, самосвесним и солидарним грађанима“.
Делић се осврнуо и на његов политички ангажман и разлоге уласка у парманет Србије.
„Политички ангажман не сматрам као процес афирмације, самопотврђивања и самодоказивања у времену мог биолошког краја већ као, помало романтичан покушај да нешто променим у здравственом систему Србије“.
„Не препознајем себе у страшљивој већини која ћутање доживљава као мудрост, нити кукавички и опортунистички менталитет може установити процес оздрављења српског друштва. Такође, не прихватам флоскулу „Каква Србија, таква и Скупштина“. Народна скупштина може и мора да буде боља, где поданик постаје грађанин, где се афирмише делотворност аргумената и знања, где се негује култура диијалога, где су компетентност и поштење услов за почетак правих демократских процеса“, закључио је Делић.
