Зашто РФЗО годинама не одобрава иновативне лекове?

Председник Одбора за здравље Србија центар (СРЦЕ) и народни посланик др Драган Делић поставио је питање зашто Републички фонд за здравствено осигурање од краја 2023. године није одобрио ниједан иновативни лек, упркос томе што је недавно потписан уговор за десет нових терапија из области онкологије са компанијом AstraZeneca.

Делић је поздравио потписивање овог уговора, али је указао да се у свету сваке године појави између 40 и 50 иновативних лекова, док у Србији велики број њих чека на улазак на такозвану позитивну листу. Према његовим речима, тренутно се чека на лекове за скоро 100 различитих клиничких индикација.

Он је навео да је у периоду од 2020. до 2023. године у Европи регистровано 173 иновативна лека, док је европски просек доступности око 46 одсто. У Србији је, како тврди, тај проценат знатно нижи – свега око девет одсто лекова налази се на листи и доступно је о трошку РФЗО.

Делић је указао и на значајне разлике у времену потребном да лек стигне до пацијената. Док је у Немачкој за то потребно у просеку 128 дана, у Хрватској 549, у Србији тај процес траје око 799 дана, односно више од две године.

Он је поставио и питање испуњености ранијих обећања да ће сви иновативни лекови доступни у региону бити доступни и у Србији, као и зашто у финансијском плану РФЗО не постоји посебна ставка за увођење нових терапија у клиничку праксу.

Говорећи о последицама, Делић је истакао да значајан број иновативних лекова припада области хематоонкологије, што је, како каже, један од разлога због којих је Србија у врху Европе по смртности од малигних болести. Према наведеним подацима, годишње се дијагностикује око 41.000 нових случајева, док више од 22.000 пацијената премине.

Он је указао и на разлике у издвајањима за лекове – Србија по пацијенту годишње троши око 136 евра, док је тај износ у Хрватској 282 евра, а у Словенији 468 евра. Удео лекова у здравственом буџету у Србији износи 20,5 одсто, што је мање него у појединим земљама региона.

Делић је упозорио да овакво стање доводи до тога да пацијенти у Србији немају једнак приступ савременом лечењу, те оценио да је медицински и етички неприхватљиво да болесници чекају терапије које су већ доступне у суседним земљама.