Недавно је Предраг Милошевић Караси открио да страна фирма „Тенис“ у Сечњу отвора фарму свиња. Велику захвалност за овај посао Караси, како сам истиче, дугује Републици и Покрајини, јер ће од државе добити подстицајна средства у износу од 170 до 190 милиона динара.
Ово чиме се Предраг Милошевић Караси хвали је срамотно и понижавајуће за озбиљног политичара! Зашто то тврдимо? Зато што је ово заправо план да се УНИШТЕ сва домаћа, породична, пољопривредна газдинства и доведу велике мултинационалне агрокорпорације да преузму производњу хране у Србији. Ипак, остао је још да виси знак питања, јер две стране и даље нису потписале никакав уговор, немају ни готове локације за фарме свиња. Шта више, једни поручују да ће се већ у децембру инвестиција „финализовати“ и „формализовати“, а други вичу тек на пролеће. Караси и његови полтрони гласно и неповезано понављају флоскуле да ово представља привлачење инвестиција и повећање запослености. Неповезано причају и када је број нових радних места у питању, јер истичу да се тај број креће од 150-200, без да се казало да ли то укључује и кооперанте. Таква нагађања су недорасла озбиљној политици!
Међутим, зашто ће Тенис у Србији и општини Сечањ моћи да ради под повлашћеним условим, док наши суграђани треба да се претворе у јефтину радну снагу ,а наша општина да остане без шанси за локални развој пољопривреде! Ово је потпуно нетранспарентно, јер оставља простор да се фаворизује једна страна,у овом случају немачки Тенис. Десиће се да квалитетну државну земљу у општини Сечањ инвеститор добије, а они који су до сада били закупци остану без ње. Ово заправо отвара простор за КОРУПЦИЈУ! Долазак Тениса монополизоваће наше тржиште, „уништавајући“ мале и средње пољопривреднике и узгајиваче свиња. У свим земљама где Тенис ради, локални сточари узгајају стоку и онда је продају Тенису. Само ће у Србији Тенис имати и најбољу земљу и свиње, а наши пољопривредници и сточари ће радити за њих као јефтино плаћена најамна снага. Постоји опасност и од негативних еколошких последица због великог броја свиња на малом простору. Мирослав Киш, председавајући Управног одбора Асоцијације пољопривредника из Војводине, прибојава се ситуације у којој би једна фирма попут Тениса откупљивала већи део сточног фонда. Он каже: „Са земљом коју ће добити, то ће бити велики монополиста. Више стотина произвођача ће бити уништено јер немају никаквих изгледа да се боре са Тенисом. Што се тиче сарадње са Немцима, само ови који су иначе велики моћи ће да раде с њима“. Ми из покрета „Доста је било – Сечањ“ се залажемо за тржишну пољопривреду окренуту породичним газдинствима и задругама, као и заштиту домаћег тржишта хране. Противимо се уступању земљишта великим корпорацијама и то по ценама нижим од цене закупа коју сада плаћају домаћи пољопривредници.
Контроверзни Тенис
Име Тенис (Tönnies) практично је непознато обичним људима у Немачкој. Иако највећи касапин земље, Тенис пакује и продаје под стотинама различитих имена и марки, њихово махом јефтино месо завршава у фрижидерима Алдија и Лидла, највећих немачких ланаца супермаркета.
Са 17 милиона закланих свиња и 400.000 говеда те обртом од 5,6 милијарди евра (подаци за 2014), Тенис је највећи немачки произвођач меса. Из неког разлога премијер Вучић радо понавља, а српски медији прихватају, да је и највећи у Европи. Ипак, дански произвођач „Дениш краун“ има знатно више и радника, и свиња, и профита.
Већи део Тенисових запослених нема сталне уговоре, већ се ангажује за најтеже послове преко спољних фирми. Најчешће се ради о дошљацима из Пољске, Румуније и Бугарске који, како тврди Клеменс Тенис, не желе сталне уговоре, јер хоће да се врате у домовине. „Ти људи овде желе да живе што је јефтиније могуће. У фабричкој продавници купују тост-хлеб и 500 грама сухомеснатог. То је вечера за четири човека који живе у соби. Остатак новца се чува, како би се касније у домовини обезбедила егзистенција. Ови људи не желе да остану. А ми не можемо да их натерамо”, рекао је Тенис у интервјуу „Тагесшпигелу“.
Другачије сматрају у покрајинском Министарству рада Северне Рајне-Вестфалије где су компанију оптужили за исцрпљујуће радно време, мутне уговоре са страним радницима и лошу здравствену заштиту. Медији су писали о „плаћеним робовима“ из источне Европе, које Тенис настањује у неусловне колективне смештаје.
Посланик Фридрих Остендорф каже да Тенис своју експанзију може да захвали чињеници да најјефтиније коље – клање једне свиње га кошта 8,80 евра, док рецимо највећи европски конкурент „Дениш краун“ коље за 14,50 евра или више. „Наравно, ниски трошкови Тениса засновани су на јефтиној радној снази“, каже политичар Зелених.
Након што је 2008. немачки телевизијски јавни сервис АРД у истраживачкој емисији Репорт Мајнц објавио да фирма са око 200 камера надгледа раднике чак и у кантини, тоалетима и туш-кабинама, Тенис је без поговора платио казну од 80.000 евра. Фирма је 2011. оптужена да у мешано млевено месо ставља знатно мање говедине него што пише на паковању. За обуставу процеса морала је да плати 2,89 милиона евра. „Држим се три принципа: обећања морају да се одрже; ако већ кољемо животиње, онда то морамо да чинимо најузорније могуће; и продајем само оно што бих и сам у сласт јео. Те три ствари ми је пренео отац. У складу са њима живим“, каже Клеменс Тенис.
Уред за заштиту конкуренције је јула 2014. саопштио да се двадесетак босова индустрије меса већ деценијама састаје у луксузном хамбуршком хотелу „Атлантик“ како би договарали цене меса и месних прерађевина које ће продавати великим трговинским ланцима попут Алдија, Лидла и Ревеа. Два предузећа која припадају „Тенис групи“ кажњена су са укупно 120 милиона евра због стварања картела и угрожавања конкуренције.
Тенис ову казну није платио, него је, ослањајући се на законску регулативу, преписао те две фирме у власништво приватном лицу Клеменсу Тенису, који је онда издвојио све што је у њима вредно и вратио „Тенис групи“. Кажњене фирме „Беклундер“ и „Кенеке“ су избрисане из привредног регистра и тако избегле казну. Због овог Тенисовог потеза је немачка владајућа коалиција прошле године најавила промену закона.
ДЈБ
