Швајцарски дневни лист из Цириха, Ноје цирхер цајтунг, доноси текст једног од најбољих познавалаца прилика у Србији, новинара Андреаса Ернста. Већ у поднаслову поставља се суштинско питање: „Притиском, манипулацијама и куповином гласова Вучићева партија се одржава на власти. Ипак, Запад стоји иза српског председника. Зашто?“
Аутор најпре описује след догађаја након избора, наводи оптужбе опозиције да су избори покрадени, а затим пише:
„Веће последице од манипулација на дан избора имају структурални проблеми српске демократије. Они принципијелно онемогућавају поштене изборе. ОДИХР (Канцеларија за демократске институције и људска права при ОЕБС-у) је онда такође установила да је приступ медијима, чију велику већину контролише режим, био изузетно неједнак. Државни апарат, који је прожет партијским војницима, користи своје ресурсе у корист Српске напредне странке и мобилише клијентелистички систем још много пре избора. Политиколози тај систем називају ’компетитивна ауторитарност’. Такмичење је додуше дозвољено, али се победник увек унапред зна.“
У чланку се констатује и следеће: „То што опозициони савез чак није могао да освоји Београд није узроковано само Вучићевим апаратом моћи. Понуђене алтернативе за њега нису могле да увере многе становнике главног града. Опозицији недостаје харизматична лидерска фигура, која би за собом повела грађане. То показује и осредња излазност од око 60 одсто.“
„Оно што хетерогени савез држи на окупу, јесте циљ да се Вучић скине с трона. Уосталом, програм (опозиције) је политички бескрван. Чињеница да једна од водећих фигура, Мариника Тепић, штрајком глађу жели да изнуди понављање избора у Београду – делује беспомоћно. Вучић би био заиста последња особа коју би импресионирао гест из арсенала ненасилног отпора.“
Швајцарски аутор констатује да се више може разумети разочарење опозиције реакцијама из Брисела и Вашингтона. „Тамо се изгледа спремају без задршке на још четири године Вучићеве власти“.
„Ако мора, он испоручи оно што треба“
У чланку се набрајају и критике из Брисела у којима се приближавање Србије Европској унији условљава отклањањем нерегуларности из изборног процеса, али и констатује: „Нема индиција да Вучић жели да реформише Србију како би приступила Унији“.
Аутор потом наводи изјаву америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила, коме су „више засметали изгреди Вучићевих противника, него његова ауторитарна владавина“.
The work of Serbia’s electoral institutions remains vital, even as Serbia works with the OSCE and others to address deficiencies in its democratic processes. Grievances should be raised through legal, peaceful, nonviolent means.
— Ambassador Christopher R. Hill (@usambserbia) December 25, 2023
На питање зашто је то тако, аутор одговара: „То су разлози реалне политике због којих Американци рачунају на Вучића. Он је тај с којим хоће да спроведу процес нормализације односа са Косовом. То значи фактичко признавање бивше покрајине као суседне државе. Вучић одуговлачи тај процес колико год може. На крају крајева, то је адут који има у руци наспрам Запада. Међутим, ако мора, он испоручи оно што треба“. У тексту се наводи и пример попуштања у спору око аутомобилских таблица и подсећа да је исти спор летос довео до изгреда и повећања борбене готовости српске војске – а сада све иде глатко.
Притом се, према аутору, у Вашингтону и Бриселу не осврћу превисе на пропагандистичке пароле које опозицији пребацују „мајданизацију“, говоре о страном мешању, јавно изричу хвалоспеве руским тајним службама. „Призивање спољног непријатеља је позната Вучићева техника владавине“.
Србија не шаље сигнале да жели у ЕУ
Бечки Стандард је такође посветио доста простора постизборним збивањима у Србији. Ауторка Аделхаид Велфл најпре описује познате чињенице, протесте студената и опозиције, хапшења и реакције. Потом напомиње да су студенти потпомогнути трубачима у костимима Деда Мраза изнашли „креативне начине да протестују“.
Studenti na protestima
„Zabavom protiv izborne krađe“ pic.twitter.com/6BYfvv51Ww— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) December 28, 2023
У тексту се подсећа на став посматрачке мисије ОЕБС-а која је дан после избора званично објавила да су на изборима и током кампање постојали „злоупотреба јавних средстава, недовољна раздвојеност између јавних функција и предизборних активности, као и застрашивање и притисак на бираче, али и случајеви куповине гласова“.
У тексту се наводи и налаз који је дала ЦРТА да постоји основана сумња да је дошло до организоване миграције бирача која је одлучујуће утицала на исход избора. Напомиње се и да ће представници Савета Европе почетком наредне године доћи у Србију да би разговарали о побољшању изборног процеса.
„Режим који ауторитарно влада, има подршку Мађарске и Русије, али и влада Сједињених Америчких Држава стоји чврсто иза Вучића“. Ауторка наводи да је од времена када је аустријски премијер био Себастијан Курц, аустријска влада има посебно близак однос са Вучићевим режимом – али и да је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок изјавила да су овакве нерегуларности на изборима „неприхватљиве“ за земљу која је кандидат за чланство у ЕУ.
Srbija je glasala, ali @osce_odihr prijavljuje zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU, ocenjuje nemačko Ministarstvo spoljnih poslova @AuswaertigesAmt #izbori2023🗳️ https://t.co/aY9PQzwcSi
— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) December 18, 2023
„Српска влада у последњих неколико година ни у ком случају није слала сигнале да уопште жели у ЕУ. Упркос томе, Унија помаже Србији са стотинама милиона евра пореских обвезника Европске уније“, закључује бечки „Стандард“.
