Док је сва пажња јавности тренутно усмерена на европски споразум и евентуални пријем Косова у Уједињене нације, практично испред носа нам промичу информације које потичу од европских дипломата а које кажу да се “међусобно признање” подразумева приликом пријема Србије у Европску унију. Дакле, чак и да сад избегнемо пријем Косова у УН, што се тумачи као неформално признање Косова, за неколико година се од Србије очекује да то формално уради.
Реченица која се готово неприметно провлачи кроз текст документа који је потекао из кухиње европских дипломата који раде на имплементацији Европског споразума, јесте да ће до међусобног признања Србије и Косова доћи приликом њиховог уласка у Европску унију.
У делу у којем се европски предлог за Косово пореди са моделом две Немачке, наводи се следеће:
“Савезна Република Немачка никада није признала Немачку демократску Републику и обратно. Међутим, Основни уговор из 1972. омогуц́ио је да две Немачке прихвате реалност постојања оне друге. То је омогуц́ило и западним земљама да развију односе са НДР. Ако Србија и Косово наставе са одлучношц́у да се придруже Европској унији, ускоро ц́е доц́и до потпуне нормализације кроз међусобно признавање. За сада су суживот кроз сарадњу и мирне односе, без обзира на разлике, једино што међународна заједница тражи од Србије и Косова”.
Тим поводом спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић за Нова.рс каже да је свима јасно да се иде ка томе, али да се то неће десити годинама.
“Реално гледано и Србија и Косово су далеко од чланства у ЕУ. Тако да европске дипломате очигледно дају довољно времена да се ситуација пацификује. Сад се то само узгред каже, али у овом тренутку није под прешом. То је, дакле, питање година, чиме се чини уступак и Београду и Приштини да се лакше “прогута” овај споразум. А ово што смо сада имали прилике да видимо јесте дипломатски врло вешто написано. Највећа вредност овог документа је то што је показао да се Запад веома посветио проблему Косова”, закључује Јакшић.
Директор Центра савремене политике Немања Тодоровић Штиплија каже да су ове намере Запада јасне.
“Знамо ми да до краја процеса евроинтеграција, Србија мора да потпише правно обавезујући споразум с Приштином, а на крају пута је признање косовске независности. То би омогућило наставак европског пута Косова, зато што би неке државе “непризнавачи” тада можда другачије посматрале Косово, а можда га и признале”, каже Штиплија за Нова.рс.
С друге тране, бивши дипломата, потпредседник Европског покрета у Србији и члан покрета СРЦЕ Душко Лопандић мисли да тај став одступа од усаглашене позиције држава ЕУ о дијалогу, који је јасно наведен у преговарачком оквиру ЕУ усвојеном приликом отварања приступних преговора са Србијом 2014. године
“Ту се не помиње признање као предуслов, што је и логично имајући у виду ставове пет држава чланица непризнавача. Није јасно како се српска страна довела у тако слабу позицију да јој се од стране представника ЕУ наводе услови о којима не постоји консенсус у самој ЕУ”, закључује Лопандић.
Подсетимо, на недавно одржаном састанку председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија у Бриселу обе стране су начелно прихватиле Европски споразум о Косову.
Вучић није желео да потпише споразум, првенствено због тачке 4 у којој се наводи да ће се Србија сагласити са чланством Косова у свим међународним организацијама, дакле и у УН. А то би значило неформално признаје Косова.
У покушају да се изађе у сусрет Србији, европске дипломате су сачиниле документ, који ће бити прилог Мапи путаза имплементацију Европског споразума, а у којем се наводи да ће Косово моћи да постане чланица УН само уз сагласност сталних чланица Савета безбедности – Француске, Велике Британије, САД, Русије и Кине.
Foto:EPA-EFE/OLIVIER HOSLET, Joe Klamar / AFP / Profimedia, Shutterstock
Јелена Јеловац Нова
