Посланици Европског парламента усвојили су данас резолуцију којом се земљама чланицама ЕУ препоручује да напредак у преговорима са Србијом услове не само увођењем санкција Русији, већ и видљивим напретком у реформама. Истовремено су усвојени и амандмани који се односе на Србију, а у једном од њих се захтева и преиспитивања претприступних билатералних и ЕУ фондова за нашу земљу и пројеката који се из њих финансирају.
Србија већ дуго стоји на европском путу, а од рата у Украјини и одлуке српских власти да се не усклади са санкцијама Европске уније према Русији наш положај је још гори. У првом нацрту извештаја о стратегији проширења ЕУ предлагао се чак прекид преговора са Србијом, да би потом четири посланичке групе (социјалиста и демократа, либерала, Европске народне партије и зелених) направиле компромис.
У финалном тексту који је припремио известилац за нову стратегију проширења Тонино Пицула, а који је данас усвојен у Европском парламенту, препоручује се државама чланицама да са Србијом оствари даљи напредак у преговорима само ако се усклади са санкцијама Европске уније Русији и оствари видљив напредак у реформама.
Такође, у овом документу ЕП пише и да је потребно појачати конструктиван ангажман ЕУ са властима Србије и Косова да буде постигнут свеобухватан правно обавезујуц́и споразум о нормализацији односа у оквиру дијалога Београда и Приштине”.
Посланици ЕП усвојили су и амандман, који су поднели посланици ЕП из Хрватске и Португала Тонино Пицула и Педро Маркес, а тим амандманом Србија се позива да се систематски усклади са рестриктивним мерама ЕУ и општом политиком према Русији, као и да демонстрира “напредак у демократији и владавини права”, те да прихвати “вредности и приротете ЕУ”.
Такође, препоручује се да буду преиспитани сви билатерални и фондови ЕУ за Србију, који су од користи српској власти.
“…а нарочито пројекти у Србији који се финансирају у оквиру Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, како би се осигурало да сви расходи у ЕУ буду у потпуности у складу са стратешким циљевима и интересима Европске уније“, пише у амандману који је данас усвојен.
Имајући у виду да Србија озбиљно каска у реформама и да нема намеру да уведе санкције Руској Федерацији, овако оштар текст резолуције ЕП (са усвојеним амандманом или без њега) није неочекиван.
Подсетимо, Тонино Пицула, известилац ЕП за нову стратегију проширења, представио је јуче нацрт Резолуције о проширењу на пленарној седници Европског парламента. Он је поручио да проширење мора добити нови замах, да буде предвидљива и убедљива, док сваки кандидат за чланство мора бити вреднован према напретку у европским реформама, посебно у области владавине права.
Пицула је рекао и да би у преговорима о затварању поглавља одлуке требало да се доносе квалификованом вец́ином чланица ЕУ, док би за коначан завршетак приступне процедуре све чланице Уније морале да се сложе једногласно. Он је додао да је важно да се фондови подршке ЕУ отварају кандидатима за чланство чим испуне услове за нека поглавља кластера, а не да су та средства доступна тек када постану пуноправне чланице Уније.
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи оценио је да је ЕУ напредовала увођењем нове методологије и кластера, колективно повезаних поглавља, али је и подвукао да је за промовисање проширења, као геополитичког приоритета, неопходно да постоји политичке воље како чланица ЕУ тако и земаља на путу ка Унији.
Војислав Милованчевић Нова
