Проф. др Драган Делић, народни посланик и председник Одбора за здравље Србија центра, изјавио је на ТВ Нова С да је саопштење Министарсва здравља о могућем терористичком акту у здравственим установама „болесно“ и да не може да се заврши само на једној вести у таблоидима.
„То је разарајућа порука за јавност. Тиме се шири страх, који у нашем народу обитава у последњих 30 година. Чињеница је да 20 до 25 одсто становништва повремено или стално користи лекове за смирење, а европски просек је испод 10 одсто. Потрошња антидепресива је повећана за 4,6 одсто. Због бурне прошлости осетљиви смо на овако страшне информације, јер по њој немамо сигурност не само на улици или испод надстрешница, него ни у болницама. Затим, та порука шири и поделе, а наше друштво је толико подељено да не постоји поверење ни у полицију, ни у институције које би требало да их заштите. У тим поделама и страху идеално је да се појави неко ко заговара лака решења, као што су, на пример, екстремно десне снаге“, изјавио је др Делић и нагласио да се ништа не дешава случајно и све има неки циљ, али питање је да ли су начин и место добро изабрани.
„О овоме је требало да буде обавештено Јавно тужилаштво. Написали су да је „уочена појава“ како неко болеснике може да лиши живота. То је тероризам, масовно убиство. Тиме се не бави Министарство здравља, већ надлежно тужилаштво. Очекујем да се оно појави са информацијом шта су предузели. Ово је превише озбиљно да би се завршило само на једној вести у таблоидима да се спрема терористички акт у здравственом систему. Министар је рекао да ће сазвати састанак са директорима болница и да ће се подићи ниво контроле. То није решење, јер директори не могу да се супротставе терористичком акту“, закључио је др Делић.
Бивши професор Медицинског факултета у Београду истакао је и да је припремио Предлог закона о лекарима, који би требало да буде део потпуно нове здраствене политике и промене здравственог система.
„Србија центар је то препознао, па смо направили Срчану књигу, као предлог нове здравствене политике са 170 конкретних решења. Узмеђу осталог, ту је и положај здравствених радника. Лекарска професија је специфична, захтева стално учење и проверу знања. Носи и велики стрес и одговорност, јер одговарамо за људске животе. Неупоредива је са другим професијама, а без доброг здравственог система ни други системи у друштву не могу добро да функционишу. Написао сам и Предлог закон о лекарима, који је у старој Југославији постојао још од 1931. године. Он је део целокупних промена здравственог система, који би требало да буде јединствен, без поделе на државни и приватни. Србија одваја за здравство 3,5 пута мање по становнику него што се одваја у западној Европи. Зато не можемо да имамо европски квалитет лечења. У овом тренутку, у просеку, 42 осто трошкова лечења сваки болесник у Србији издваја из сопственог џепа. Идемо код приватних лекара, приватну лабораторију или дијагностику. Тако додатно финансирамо наш здравствени систем. Ако се даје више од 20 одсто из сопственог џепа говори да је здравствени систем у великом проблему. Други велики проблем је недомаћинско располагање са постојећим средствима. Председник је најавио 120 милиона за смањење листе чекања. Бољом организацијом и кадровском политиком нисмо ни морали да их имамо. Могли смо да изградимо нови Клинички центар у Крагујевцу или модерну Инфективну клинику, која би ишла у сусрет новим пандемијама које нас чекају. Корупција мора да се елиминише. На свим тендерима за набавку нове здравствене опреме прошле године, посао од скоро 2,5 милијарде добио је само један добављач“, закључио је др Делић.
