Подаци из управо објављене студије „Становништво Србије – динамика и структуре“ Републичког завода за статистику, говоре о драстичном смањењу броју становника Републике Србије у периоду 2011‒2022. тј између два пописа. Статистичка студија је по својој природи вредносно неутрална, али је тим више она суштински доказ потпуног неуспеха, не само економског модела, него и укупне политике СНС и њихових коалационих партнера.
Подсетимо се само основних чињеница из студије. У поменутом једанаестогодишњем периоду, где је СНС био на власти десет година, број становника Србије смањио се са 7.233.590 на 6.647.003, тј. за 586.587 лица или 8,1 одсто. То значи да је неки друштвени скуп из вашег окружења, ваша месна заједница на пример, смањена у просеку, са посматраних 1000 житеља из године 2011. за чак 80 особа до године 2022.
Узрок оваквог тренда, без преседана у мирнодопским условима, није само у ниском природном прираштају или повећању смртности услед нпр. епидемије короне. Он се налази пре свега у одсељавању становништва из Србије и то нарочито оног млађег, радно способног, које је у пуном репродуктивном добу.
Нашу земљу је током периода 2011-2022 просечно годишње напуштало око 11.000 особа више него што се у њу досељавало. Једини изузетак у оваквом суморном демографском кретању јесте Београдски регион. Међутим и у њему је пораст становништва био мали. За 11 година свега око 22.000 лица или 1,3 одсто, а и тај раст настао је само као последица позитивног миграционог салда. Наиме, у Београду је од 2011. до 2022. умрло 50.000 особа више него што се родило, али се и доселило 72 хиљаде више него што се одселило.
Оно чиме се студија „Становништво Србије – динамика и структуре“ не бави, а што даје посебну драматичност подацима који су у њој дати јесте кретање домаћег БДП. Наиме, процес смањивања броја становника Србије био је праћен млаким растом реалног БДП наше земље. Он је у посматраном периоду 2011-2022. просечно годишње износио 2,6%. Истовремено је јавни дуг Србије дуплиран, и са око 15 милијарди евра нарастао је на 32 милијарде, односно растао је по стопи од близу 9% годишње. Имајући то у виду, потпуна је шарена лажа режимска тврдња о економском успеху Србије током деценијске власти СНС и њених коалиционих партнера. Ту лаж разоткрива управо државна статистика, а егзодус омладине из Србије је њен очигледан доказ. Од добра још нико, никад и нигде није бежао.
Да ли су могући другачији демографски трендови, бар када је у питању интензивно исељавање радно способног становништва из Србије? Можда, имајући у виду најављени изолационизма којим се креће привреда САД и маргинализација глобалне економске улоге ЕУ. Али, уколико народни покрет кога предводе студенти не доведе до промене власти, остаће економско-политички модел који је Србији наметнуо СНС, а који ће извесно и у будуће доносити лош стандард образованој омладини. И баш због тога је, раме уз раме са исконским осећајем младих људи да трагају за правдом, тако велика њихова упорност да истрају у протесту и суштински на боље промене политички систем Србије. Последица те промене ће бити и природна демографска обнова нашег народа.
