Те драматичне ноћи у Источној Немачкој, Путин се као млади кагебеовац разочарао у руководство из Москве које није стало у одбрану својих тајних агената. Кремљ, који данас он води, никада неће поновити „грешку“.
Владимира Путина разочарала је одлука Москве да не стане у заштиту кагебеоваца
У репортажи о животу руског председника, британски Би-Би-Си навео је да је за разумевање Путина неопходно знати шта се десило пре 25 година, 5. децембра 1989. године. Наиме, само неколико недеља након рушења Берлинског зида, групица демонстраната која је претходно окупирала Штази (немачку тајну обавештајну службу), одлучила је да провали и у просторије КГБ-а.
Стражар на вратима побегао је у кућу, али други кагебеовац (Владимир Путин) изашао је пред разјарену групу људи захтевајући да се повуку.
– Наоружани смо и имамо дозволу да оружје и употребимо – рекао је агент што је групицу натерало назад.
кагебеовац је знао да опасност није прошла, те је затражио помоћ од тенкова Црвене армије, али војници су му поручили да без одобрења из Москве не могу ни макац, а да Москва ћути.
Такав одговор силно је разочарао Путина и заувек променио његов живот. Реченица „Москва ћути“ годинама га је прогањала, а касније је стао на чело Русије и одлучио да промени ствари.
– Да се та ноћ у Дрездену није догодила гледали бисмо потпуно другачијег Путина – рекао је његов биограф Борис Рајчустер.
Путин је тада схватио да политичку елиту народ лако може збацити и да је жеља за демократијом јача од комунистичке идеологије. По повратку у Русију која је понирала одлучио је да од ње створи силу која никад више неће ћутати.
М. Пејић Блиц
