Тог 17. марта 2004. године, први пут након рата деведесетих година, догодило се планско и организовано насиље где у којем је 19 особа изгубило живот.
Током нереда повређено је преко хиљаду људи, протерено више од 4.000, а запаљено је преко 35 верских објеката. Насиље и немири су настављени и дан касније, 18. марта, а ово насиље додатно је продубило страхове и неповерење између Срба и Албанаца.
Повод за погром била је несрећа у којој су страдала три албанска дечака, иако су званичници Унмика негирали везу грађана Србије са том трагедијом.
Званични број жртава из извештаја Унмика, који су Уједињене нације објавиле априла 2004. године, је деветнаест. Ван извештаја остало је неколико неидентификованих тела из приштинске мртвачнице. Према новијим извештајима, укупно је страдало 27 особа, 15 Албанаца и 12 Срба.
Повређене су 954 особе, међу којима 61 из редова Кфора и 65 Унмикових полицајаца. Око 150 Срба озбиљно је повређено у својој кући. Запаљено још 90 ашкалијских кућа, као и две албанске.
Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено. Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Запаљена су 72 возила међународних снага. Статистика Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) показује да је, због мартовског насиља, косовско правосуђе покренуло 400 случајева, преноси РТС.
Данило Савић Нова
