Остаје питање како је могуће да у Србији не постоји нико ко би био барем противкандидат, ако не и нови Републички тужилац након 12 година колико она седи у тој фотељи.
Заменик Републичког тужиоца и доскорашњи повереник за самосталност тужилаца Горан Илић рекао је раније за Инсајдер да не зна за случај да је у демократској Европи ико био на месту врховног тужиоца 18 година колико ће бити Доловац уколико добије и трећи мандат. На другој страни је свакако питање и шта то Загорку Доловац препоручује за још један мандат.
Прва невероватна чињница је да у Србији нико од тужилаца не стаје „на црту“ Загорки Доловац и да јој је тако отворен пут ка трећем мандату и то уз све критике које се у јавности могу чути на рачун тужилаштва и ње као државне тужитељке. Могуће је да је суштина у самом избору за ту функцију који мора да одобри владајућа политичка већина.
Загорку Доловац бирала је прво 2010. владајућа већина коју је предводила Демократска странка, а тада је као један од лидера опозиције Александар Вучић тврдио да је она „жути“ кадар, па чак и функционер ДС-а. А онда је за њен избор 2015. предложила тада владајућа већина предвођена СНС-ом, али је за њу гласала и опозиција у којој је била ДС.
За јавност, у чије име би као Републички јавни тужилац требало да ради, она је остала готово непозната.
Реформа, избор и реизбор
Чињеница је да јавност у Србији за Загорку Доловац није знала ништа ни 2007. године када је постављена за вршиоца функције окружног тужиоца у Београду и то као новосађанка са места заменика окружног тужиоца у Новом Саду. За београдског тужиоца поставио ју је в.д. Републички тужилац Слободан Радовановић наводећи да она „нема мрљу у каријери“. С обзиром на то да резултати нису били познати, сумњало се да ју је за то место препоручила блискост са тада доминантном у власти Демократском странком.
Важила је за једну од најважнијих особа у реформи правосуђа, коју је Уставни суд Србије оценио као масовно и интензивно кршење права на правично суђење и то према носиоцима правосудних функција, судијама и тужиоцима.
У тој реформи и она је изабрана за Републичког јавног тужиоца 2010. године. Под утицајем критика пре свега Европског парламента Србија је требало да уради ревизију реизбора судија у тужилаца. Тада се сумњало да су се у избор тужилаца и судија мешале безбедносне службе, да је поступак био тајан и да није примењиван правилник о критеријумима за вредновање рада тужилаца и судија. У ревизији у којој је Доловац играла кључну улогу нису отклоњени недостаци због чега је и уследила одлука Уставног суда којом је цео реизбор оцењен неуставним.
Ово је трећи конкурс за избор Републичког јавног тужиоца на који се опет пријавила само Загорка Доловац. О кандидатима ће мишљење дати комисије које формира Државно веће тужилаца и Републичко тужилаштво, а на челу обе инстутуције је Загорка Доловац. Сам избор зависи од политичке подршке јер Републичког јавног тужиоца предлаже Влада Србије по прибављеном мишљењу надлежног одбора Скупштине, а бира га скупштинска већина.
Државно веће претходно саставља листу кандидата на основу раније сачињене ранг листе. Дакле, Комисија коју бира Државно веће тужилаца којим председава Доловац саставља листу кандидата и бодује кандидате за место Републичког јавног тужиоца. То значи да о томе ко ће колико бодова добити и који кандидат ће како бити пласиран одлучује посредно Државно веће тужилаца којим председава Доловац.
Чињеница да институција којом председава Загорка Доловац одлучује о бодовању и месту на ранг листи евентуалних противкандидата свакако је могао бити један од кључних разлога да нико други не поднесе пријаву за Републичког јавног тужиоца.
Однос тужитељке и јавности: Без коментара
Мандати Загорке Доловац свакако ће остати упамћени и по томе да готово да није комуницирала са медијима, а преко њих са грађанима. Већ у првом мандату увела је правило по коме су све информације из до тада отворених тужилаштава практично биле затворене за јавност, а за све информације из било ког тужилаштва у земљи, био је задужен само кабинет тужитељке. Увођењем тужилачке истраге та се пракса променила, али су изјаве тужилаца постале права реткост, а Републичка тужитељка је дала тек неколико интервјуа и то писаним медијима.
С обзиром да је први тужилац Србије, Доловац би требало да буде доступна за коментар бар у вези са предметима за које је јавност посебно заинтеерсована. То, међутим, за 12 година колико је на челу тужилаштва никада није била пракса.
Rušenje u Savamali nije bila tema za Zagorku Dolovac FOTO: Printscreen
Новинари су последњих година користили готово сваку прилику да тужитељки Доловац поставе бројна питања у вези са случајевима у којима је оправдано повећано интересовање јавности.
Тужилаштво је по закону задужено да води истраге, па су медији зато од тужитељке Доловац покушали да добију одговоре на питања у вези са ноћним рушењем објеката у Херцеговачкој улици, када је полиција одбила да изађе на терен. Иако би то требало да буде једно од најважнијих питања у правној држави, за тужитељку Доловац то није била тема. Питања су новинари Инсајдера
поново покушали да јој поставе, али на догађају на који су били позвани новинарима није било дозвољено да приђу тужитељки чак ни без камере.
За јавну тужитељку током година нагомилала су се бројна питања у вези са различитим случајевима попут Крушика, Јовањице, нелегалног објекта на Панчићевом врху, предистражних поступака који стоје у месту попут оног у вези са пословањем Србијагаса.
Zagorka Dolovac se nije oglašavala ni o situaciji u Krušiku FOTO: Vamedia.rs
Питања у земљи годинама избегава док тужилаштво редовно објављује саопштења о њеним међународним сусретима, као да је реч о тужитељки за сарадњу са иностранством.
У једном од ретких интервјуа, који се по правилу објављују у штампаним медијима и контролисаним условима, тврдила је да нема предмета који се чувају у фиокама.
