Огроман број грађана Инђије жали се на непријатне мирисе из многих фабрика, постројења која су се изградила у Инђији, као што су Фармина, Монбат, Каз, Енерго Зелена, Фарма свиња, Феркомерц па и дугогодишњи проблем смрад са депоније.
Локална власт на жалост се није суочила са проблемима на прави начин и предузела мере које су у њеној надлежности. Ни један грађанин Инђије није заслужио да удише и осећа такав смрад. Тај смрад траје већ годинама а мере која је локална власт предузимала на решавању проблема су биле недовољне. Нисмо чули да је надлежна инспекција до сада затворила неко од постројења због филтера и самог смрада.
Једно од решења је да се чешће контролишу филтери у самим постројењима, много веће учешће комуналне инспекције у тим контролама. Уколико су у дужем временском период филтери нису мењании треба прибегавати озбиљним казнама, не само финансијским већ и привременим затварањем погона док се не предузму мере у складу са законом.
Потребно је наћи решење, за оне загађиваче који су у насељеном месту , направити план измештања изван места , временски оквир до када се то мора урадити а све уз подршку општине. Ако има могућности треба направити и зелене зоне, препреке између погона тих фабрика и насеља, како не би и ружа ветрова диктирала количину смрада.
Све учинити како би се ваздух загађен смрадом ублажио или ако то може и елиминисао. Јер ако те фабрике загађују место и околину тако да ометају нормалан живот грађана Инђије онда би било боље да нису ни направили те погоне, без обзира на број запослених особа.
Не сме се дешавати као сада да број новозапослених лица буде једини адут отварања неког погона, то морају бити и високи еколошки стандарди. Менаџемент тих фабрика и општинска управа Инђије морају перманентно тражити решења на добробит грађана.
