Ако је веровати најавама председника Александра Вучића у Влади би након избора могао да остане само један од дванаест актуелних министара које је поставила Српска напредна странка. Промене ће наводно обухватити и сам врх партије. Млади би, како је најављено, требало да заузму најмање 30 места на врху листе напредњака за парламентарне изборе.
У склопу тог кадровског подмлађивања очекује се формирање фондације „Брана Црнчевић“, која би по Вучићевим речима „требало да буде наша фондација ‘Конрад Аденауер’“, по узору на ту фондацију немачких Демохришћана.
У сличном тону говорио је и Ивица Дачић, најављујући „Перестројку“. Тако се поставило питање како то власт која се свакодневно хвали својим тобожњим успесима има потребу да промени практично све функционере.
Кадровске промене – Вучићева контрола
Драматичне промене очекују и мале коалиционе партнере СНС, којима би Вучић могао да среже удео у изборном плену. Они су наизглед мирно дочекали такве најаве и изразили наду да ће наставити сарадњу са СНС. Неки су и отворено рекли да сами на изборима не могу да пређу цензус.
Слична врста опуштености на први поглед влада и међу министрима који као по договору поручују да се „нису родили у фотељама“.
Али, иза те кулисе хладнокрвности крије се грчевита борба за позиције и политички опстанак. То је заправо и поента Вучићеве претње – ваша политичка каријера је у мојим рукама. Лојалност шефу водеће странке ће стога бити и главни критеријум партијске метле.
Читава акција са једне стране делује разумно: логично је да партија која дуго има апсолутну власт помало прочисти своје редове и подмлади се уочи избора.
Али са друге стране, ово је већ ко зна који пут да се најављују „чистке“ и „Перестројке“, увек пред изборе – на крају од тога није било ништа. Или су сви остали на својим местима или су „смењени“ кадрови завршили на још мирнијим и боље плаћеним позицијама.
Шта је, дакле, поента Вучићевих покушаја да јавности изнова најављује кадровске чистке, смене и претумбације, који се на крају заврше са неколико минорних ротација?
Политички аналитичар Милан Николић то види искључиво као део предизборне кампање: „Постоји одређено незадовољство међу грађанима радом Владе, министара, или градских служби, и сада се њима шаље порука да ће се то поправити, да ће неки људи да оду, а неки бољи ће да дођу“, каже Николић за ДW. „Други аспект је дисциплиновање партије и страначких кадрова како би се унутар партије мало завео ред и како би сви они што боље радили у предизборној кампањи.“
Притисак виртуелне стварности
У српској политици није важно шта ће бити, него је важно шта се говори, примећује Весна Малишић, заменица главног уредника недељника НИН. „То је виртуелна стварност у којој смо уочи избора већ имали разне најаве реконструкција, смена, прочишћавања, проветравања, хапшења, борбе против корупције, планове, путеве, инвестиционе програме…“
Малишић за ДW додаје да је трагедија у томе што грађани та „празна обећања“ олако прихватају. „Грађани су под таквим притиском тог лудила виртуелне стварности да просто не могу да повежу узрок и последице проблема са којима се суочавају.“
Све и да Вучић мисли озбиљно наишао би на проблем недостатка добрих кадрова, сматра Милан Николић. „У својим редовима их немају. Видећемо у којем правцу ће то ићи, да ли ће се можда покушати да се у власт позову неки независни стручњаци који би се касније прикључили владајућој партији.“
Саговорници ДW скрећу пажњу да ће степен кадровских промена зависити и од међусобних односа унутар Српске напредне странке. „То је партија у којој поједини људи знају доста о својим страначким колегама“, каже Милан Николић, док Весна Малишић додаје да „чланове СНС најбоље штите међусобне прљавштине“.
Скривена обећања
Део критичке јавности сматра да Вучићеве најаве уопште нису усмерени ка бирачима, већ само ка странци, а да је, што се бирача тиче – миран и уверен у апсолутну победу.
Милан Николић истиче да Вучић и даље може бити безбрижан када је реч о подршци старијих и мање образованих људи из руралних средина, али да је његов велики проблем „што све више улази у конфликт са образованијом и урбанијом Србијом“.
„Сваки његов наступ је низ увреда на рачун интелектуалаца и одређених делова друштва – то њему штети, али он очито не може да се контролише и уздржи“, напомиње Николић. Он додаје да је прича о подмлађивању партије можда и покушај подмлађивања бирачког тела.
Весна Малишић се не слаже да је председник Србије потпуно уверен у победе. Каже да је „видљива велика Вучићева нервоза о којој сведочи и увођење директних преноса његових политичких активности од јутра до сутра“.
„Иако је урадио све да буде сигуран, мислим да се ипак прибојава да то незадовољство људи негде може да пробије ту напредњачку брану“, закључује искусна новинарка.
